Branič

Страна 398

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

правним послом којим се напада, онемогућава поверилац да дође до остварења своје тражбине. Дужникова намера за оштећењем треба заиста да се утврди. На пример у моменту продаје, дужник има два објекта у вредности од по 150.000 и 100.000.— динара. Он дугује 100.000.— динара. Јасно је, да може отуђити један од ова два објекта. Али у том, објекат који му је остао — пропадне случајем. Из овога излази да у моменту отуђења другог објекта није постојала дужникова намера за оштећењем. Према томе, такав правни посао не би се могао ни успешно побијати. Ако је пак треће лице — блиски својак, онда на њему лежи терет доказивања, да није знало за дужникову намеру односно, за стање ствари, да се правним послом у коме и оно учествује а који се напада, иде на штету дужниковог повериоца. Исто тако, као што је напред речено, ако се правни посао побија за време последњих двеју година од његовог постанка, онда побијач треба да утврди околности из којих. ће се закључити, да је учесник у правном послу који се напада, морао знати за намеру оштећења. По протеку ових двеју година а за наредних осам година (укупно десет година од закључења правног посла), побијач ће имати да докаже да је и учеснику дужникова намера за оштећењем била позната. Другим речима, да је свесно и у разговору са дужником ишао на повериочево оштећење. Нападати се могу и проауштања дужникова. То сутакве радње или омисије дужникове, услед којих је он изгубио једно већ стечено право. Овде се мисли на пример на случај: кад је дужник смрћу извесног лица постао његов наследник, па у циљу избегавања својих обавеза, овога се наследства не прими, те оно пређе на наредног по закону наследника. Оваким дужниковим поступком поверилац може бити оштећен. Даље, дужник допусти, да му извесно право на тражење накнаде штете, наплате или друго које — застари. Илиуслед свог нехата учини, да се противу њега конституише извесно право. На пример, у спору не пружи успешну одбрану, а то је могао, будући да је имао доказа. У циљу заштите поверилаца дозвољава се и побијање продаје појединих покретних ствари у дужниковом обртном предузећу (§ 5. зак. о поб.). 1 )

Ј ) Видимо, да законодавад увек, код свих правних делања претпоставља исправност. Сви се правни послови закључују добронамерно у границама закона и правице. Напротив, кад дужник заснује један правни посао којим се штете интереси његовог повериоца, са својим брачним другом или другим којим блиским својаком, како закон каже (§ 2 у в. § 4. зак. о поб.), онда се већ не претпоставља добронамерност и исправност. Такав дужников сауговорач ставља се у много тежи положај но други сауговорач који није