Branič

„БРАНИЧ 1

Страна 453'

материји страховито тешко снаћи нарочито кад треба за које динаре одрелити тачно врсту којој припада. Писац даље излаже иностране земље са клириншким и неклириншким споразумима, посвећујући свакој од њих нарочиту пажњу уз ознаку трговинских односа и најважнијих одредаба из клириншких споразума у колико постоје. Кратка објашњења дају читаоцу практична упуства да се лакше снађе у лавиринту прописа. Г. Љубисављевић износи у Уводу своје књиге развој наше спољне трговине, из кога се види, да је наш трговински биланс у времену од 1920. до 1933. год. био пасиван за око 7 милијарди динара. Девизна ограничења су дошла да умање ефекат ове пасивности нашег трговинског биланса. Ти прописи, вели г Љубисављевић утицали су да се у нашем трговинском билансу за 1931. год. појави активни салдо од 1 милиона динара, који се већ наредне године попео на 195 милиона динара а који прошле 1933. године преставља 495 милиона динара. Писац је ову материју добро систематизовао, али јој није дао ону стручну критику какву нам даје г. Др. Узелац у својој књизи без обзира да ли ће се то коме допасти или не. Јер, кад се пише стручно и добронамерно о нечему што судбоносно утиче на трговински и платни биланс наше земље, мора се узети одређен став и мора се рећи где то води. То је главна примедба коју овој иначе доброј књизи упућујемо. Књига г. Брашића, последња по реду излажења, одликује се веома прецизним закључцима основаним на сјајној документацији. Он је своју књигу замислио као потпун систем предратних и поратних девизно-валутних прониса, спроводећи их кроз разне фазе наше девизно-валутне политике. Затим је се позабавио утицајем ових прописа на нашу спољну трговину у поратном периоду до краја 1933. године, опет под разним девизно-валутним ражимима, да на крају да једну теорију о вредности новца у вези са утицајем рестриктивних мера на курс и волумен спољне трговине у опште а нарочито на курс наше спољне трговине у вези са стањем динара. За многе, књига г. Брашића биће право откровење, нарочито ако се његови закључци упореде са закључцима г. Љубисављевића односно нашег трговинског биланса из 1933. год. „Повећање нашег извоза у овој (1933. год.) свакако да има свога основа у овим околностима: принос пшенице према ономе из 1932. год. повећао се за 80%. док је принос кукуруза пао за 23% према 1932. год., која је рекордна за кукуруз у поратноме периоду" Наш се увоз додуше није повећао, али зато треба тражити и даље објашњење у околности да се куповна моћ нашега потрошачког света није побољшала. Свакако има удела у овоме и развитак наше домаће индустрије, са којом и поред кризе и тешкоћа у којима се индустрија налази, можемо бити задовољни" (стр. 89). Што се тиче флуктуације динара, разлог због чега веле поборници девизно-валутних ограничења ова последња и постоје како би се тобож динар стабилизовао, г. Брашић ову појаву објашњава другим разлозима статистички доказујући, да је динар био много стабилнији у периодима слободног девизно-валутног промета и да је највеће флуктуације баш имао онда када су важили законски прописи о регулисању девизно-валутног промета (стр. 103). Закључци: рестриктивне мере нису постигле жељене резултате ни у утврђивању и стабилности курса динара ни у погледу развоја наше спољне трговине, из чега се намеће повратак на слободан девизно-валутни режим. Као што се из наших излагања види, све три горе наведене књиге заслужују највећу пажњу наше јавности и могу их читати како правни и економско-финансиски стручњаци тако и шири народни слојеви, јер се у њима стручно, али и довољно популарно, излаже механизам онога што се у крајњој линији манифестује великим флуктуацијама динара, развијањем разних недопуштених махинација у циљу изигравања стр гих законских прописа, пасивношћу нашег трговинског и платног биланса и буџетским