Branič

Страна 462

„Б Р А Н И Ч"

Број 7—8

почиње у бугарско-југословенским односима. Сви они који нису учествовали у овим манифестацијама могу бити скептични, могу не веровати. У томе ће их помоћи и сећање на скору прошлост кад су два наша народа у два маха укрстили мачеве. Али ми који смо били у Бугарској верујемо да је у бугарском народу и његовој интелигенцији настао преокрет ко,и, ако се не упусти, може довести до значајних последица. У сваком случају први и најважнији импулс је дат јако и искрено. -Зграда споразума се не може на њему одмах назидати. Али ће он послужити као солидан основ за будући рад, за будућу зграду бугарскојугословенског споразума. Нека нас добронамерни и злонамерни критичари не дирају. Нека нас пусте да радимо а ми правници, ми ћемо до исцрпљења свих могућих и дозвољених могућности ићи до краја са нашим уверењем, да без мирног споразума наша два народа, нема спаса ни Југословенима ни Бугарима. То хоћемо да приведемо у дело. То ћемо и наставити у Београду и у Загребу на овогодишњем Конгресу југословенских правника када нас буду бугарски правници посетили. Јер смо уверени да тако најбоље служимо нашим народима и нашим државама. Др. Видан О. Благојевић адвокат. Адћоћати ћао еудије у Вугарсћој. Приликом недавнепосете наших правника бугарским, имали смо прилике да се уверимо, да адвокатски кадар стоји у Бугарској на врло великој висини и да се у њему налазе велики и снажни интелектуалци који носе и воде правну и државну мисао у Бугарској. То им и њихове колеге из судиских редова признају и ако су и судије у Бугарској на врло високом интелектуалном и моралном ступњу и врше своју тешку функцију на опште задовољство. Да би нарочито истакао важност адвокатског реда у односу на судове и судије, бугарски законодавац је у Закону о устројству судова од 27. децембра 1925. год. који је објављен 2. јануара 1926. год. у „ Државном веснику" предвидео могућност, да адвокати задржавајући свој позив, буду

у исто време и судије. О томе се говори у чл. 8. и 109. пом. Закона. Чл. 8. нормира, да ће се у случају да се не може заседање свих степена судова попунити из реда судија, позвати у заседање адвокати које у том циљу предложи Адвокатски савет (Адвокатска комора). Адвокатски савет ће сваке године до краја месеца јануара поднети дотичном окружном односно апелационом суду списак од пет адвоката који одговарају условима који се траже за окружне односно апелационе судије. У нешто проширеном обиму сличне се одредбе налазе и у чл. 109. По овом зак. пропису адвокати који се баве адвокатуром могу бити назначени — упућени на судиску или прокураторску (тужилачку) дужност ако имају правно образовање и потребан стаж, ако су издржали теориско-црактични државни испит и ако одговарају следећим условима: а) да су се .бавили адвокатуром најмање четири године за наименовање мировних (среских) судија и пет година за наименовање окружних судија и заменика државних тужилаца при судовима, б) да зато буду удостојени — постављени од надлежног суда: окружног суда ако адвокат тражи да буде назначен при мировинском (среском) суду или као заменик државног тужиоца при окружном суду, а апелационог суда ако тражи адвокат да б\де постављен при апелационом суду, с тим да место претседника, потпредседника и прокуратора може попунити адвокатом само врховни Касациони суд, који је такође надлежан да постави судије-адвокате при своме суду. Сем тога, приликом наименовања адвоката за судију водиће се рачуна о његовом раду у професији и у науци као што ће се ценити његове остале квалификације за судију. Иста правила важе и кад је у питању постављање адвоката и на друга звања обично резервисана судијама, као што су правни саветници државни, чланови државних комисија и др. Горње одредбе из Закона о организацији судова у Бугарској јасно означавају на каком се високом ступњу налази адвокатски ред у Бугарској и служе на част бугарском законодавцу. Ми пак југословенски адвокати можемо бугарским адвокатима позавидети на оваквом закону жалећи што и наше интелектуалне способности и наш професионални и лични морал нису до-