Branič

Страиа 554

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

шењу из старог грађанског судског поступка, док им чл. 2. тач. 2. Закона о извршењу и обезбеђењу дају снагу извршних наслова. Бр. 81. Заменик претседника 18. јануара 1934. год. Мил • Њ Ш><*овак с. р. Београд Секретар Владимир Симић с. р. Финансиским законом за 1934/35. год — чл. 22. тач. 2. — добно је обавезну снагу на дан 1. априла 1934. г. на свима подручјима на којима је добио обавезну снагу закон о судском поступку у грађанским парницама, чл. 2. Закона о извршењу и обезбеђењу од 9. јуна 1930. г.

Жалба Коморе г. Министру правде вбог тога што судови не примењују правилник о наградама адвоката на територији Београдске адвокатске коморе. Господину Минисшру правде. По саслушању ове Коморе и Београдског Апелационог Суда, а на основу овлашћења из § 28. Зак. о адвокатима, Господин Министар Правде изволео је прописати привремени Правилник о наградама адвоката на територији Београдског Апелационог Суда под Бр. 39442 од 25. априла 1930године. Овај Правилник обнародован је у Службеним Новинама Бр. 100. — XXXVIII од 3. маја 1930. год. када је уједно ступио у живот и добио обавезну снагу и од кога су дана престали да важе сви ранији прописи који би били противни прописима овога Правилника. Судови овај правилник нису хтели да примењују мотивишући такву праксу тиме, што у Закону о судском поступку у грађанским парницама од 1865. год. нигде није прописано, да ће се адвокатски трошкови досуђивати по нарочитој тарифи, коју би прописао Господин Министар Правде. Господин Министар Правде расписом својим од 27. маја 1930. год. Бр. 51314. препоручио је свима судовима на територији Београдског апелационог суда да Правилник овај примењују приликом досуђивања парничних трошкова странкама кад год их заступају адвокати. Ни овај распис Господина Министра Правде није помогао, јер скоро ниједан суд није хтео да примењује поменути Правилник о наградама адвоката. Почетком ове године добио је обавезну снагу Законик о судском поступку у грађанским парницама од 13. јула 1929. год. и на територији Београдског Апелационог суда. У § 143. пом. Законика ст. 11. стоји: ,Ако иостоји службено ироиисана тарифа за награде адвокаша или иначе за висину трошкова, онда ће се трошкови одмериши ио шој шарифи." И сад је ситуација оваква: Постоји позитивна одредба у Законику о поступку судском у грађ. парницама, која прописује да ће се награде адвокатске одмерити по службено прописаној тарифи; постоји службено прописана тарифа, — па ипак судови ни данас не одмеравају адвокатске награде по постојећој тарифи — Правилнику о наградама адвоката на територији Београдског апелационог суда. Није тешко увидети, да је оваква ситуација ненормална и немогућна, Јер ако су се судови због раније непримене Правилника о наградама адвоката могли правдати непостојањем прописа у старом грађ. суд. поступку, који би их на то упућивао, данас им је таква одбрана потпуно депласирана, јер постоји изрична позитивна законска одредба да се награде адвокатске морају одмеравати по службено прописаној тарифи. За сада на територији Београдског Апелационог суда службено прописана тарифа јесте само Правилник о наградама адвоката на овој територији, и судови су дужни примењивати га све дотле док га Господин Министар Правде не укине или не донесе нови Правилник о висини награде за адвокатске послове.