Branič

Број 10

,Б Р А Н И Ч"

Страна 571

ком поступку из главе седамнаесте Срп. грађ. суд. пост. 4 ). Саму дефиницију мандатног поступка тешко је дати, услед разноликости исправа које дају право да се на основу њих може користити овај поступак, а исто тако и због сложености процесуалних радњи. Исправе по којима тужилац може да тражи мандатни поступак побројене су у трима тачкама § 641 г. п. п., а поступак је делом контумациони, а делом контрадикторан. У случају да туженик не поднесе приговоре на платни налог поступак остаје до краја контумациони. Правни лекови су ограничени и специјално је опредељено, када се и у којима приликама могу употребити. Постоје поред овога још извесна диференцирања од редовног поступка, што ћемо доцније видети. Са ових разлога ни коментатори грађ. парничног поступка не дају дефиницију, већ нам у виду напомена пружају главне и карактеристичне црте мандатног поступка. Тако, Др. Фрања Горшић на страни 439 свога дела 5 ) каже: ,Овом антиципираном контумационом поступку циљ је да се омогући повериоцу који своје тражење заснива на изворним исправама одређене врсте да, непосредно и без губитка времена и трошкова, код суда испослује платни налог (мандат) т. ј. осуђујући налог који се упућује туженику без претходног саслушања с тим да се тај мандат не може побијати ниједним правним леком, већ да се могу у року од 15 дана по достави налога подићи п риговори. Благовременим подношењем приговора мандат се ставља ван снаге, а суд је дужан да без одлагања одреди рочиште за усмену расправу о спору. Против издатог платног налога туженик нема правног лека сем рекурса у иогледу шрошкова". У коментарима Вероне-Цуље 6 ) није уопште дато ни-

4 ) Главна разлика је у томе, што се више по т. зв. приватним исправама по срб. г. с. п. не може користити кратак поступак, односно издејствовати платни налог, и што се по кратком поступку по срб. гр. с п. тужба подносила у једном примерку, а по мандатном поступку потребно је да се тужба поднесе у онолико примерака са свима прилозима колико има тужених, поред рубрике и примерка тужбе са прилозима за суд. О начину окончања спорова по кратком поступку, који су започети а нису завршени пре ступања на снагу новог г. п. п. постоје два мишљења (1) Др. Д. Аранђеловића: „П ол и ци ј а" 1933 стр. 1090 и сл. и (2) 5. Плакаловића: „Бранич" 1934 стр. 76 и сл. — Тако Др. Аранђеловић налази да ако је дужник тражио до 1. јануара 1934 год. да се осудно решење задржи од извршења, онда, ће се спор у смислу чл. 36 уводног закона окончати по старом срб. г. с. п., док је Б. Плакаловић мишљења да се чл. 36 уводног закона односи само на редовне спорове и да се сходно чл, 37 уводног закона има применити нови г. п. п., ако по тражењу задржања решења од извршења, које је поднето пре 1. јануара 1934 год., није донета никаква одлука, нити је отпочела расправа, ради каквог извиђања. Судећи по примерима које имамо, судска пракса дала је за право Б. Плакаловићу. 5 ) Др. Фрања Горшић: Кои ентар Грађанског парничног поступка (издање књижарнице Геце Кона) књига II стр. 439 и следеће. 6 ) Верона-Цуља: Законик о судском поступку у грађанским парницама {Штампарија Југословенска штампа Д. Д. Загрсб) стр. 821.