Branič

Страна 586

„Б Р А Н И Ч"

Број 10

Адамовић, адвокат из Новог Сада сазвао је у Београду седницу за 29. септембар и позвао на исту делегате свих Комора. На овој важној седници, која је одржана тога дана у просторијама Београдске адвокатске коморе биле су престављене и то: Комора у Новом Саду преко свога претседника г. Др. Сшевана Адамовића, претседника Савеза комора, за Адвокатску комору у Београду дошао је заменик претседника г. Милан Драговић , који је уједно, по телеграфском овлашћењу, заступао и Коморе у Скопљу и Подгорици, за Комору у Загребу дошао је заменик претседника г. Др. Свешозар Ивковић и члан Управе г. Др. Владимир Видман, за Комору у Сарајеву дошли су чланови Управе г.г. Ј \р. Илија Бодовинац и Д р. Шишо Сејман, за Адвокатску комору у Љубљани дошао је члан управе г. ЈХр. Рудолф Кривиц. Записник је водио секретар Савеза и члан управе г. Др. Никола Николић адвокат, секретар Коморе из Новог Сада. Делегати појединих Комора, учесници на овој седници Пословног одбора Савеза адвокатских комора Краљевине Југославије, учинили су у главном следеће примедбе на предлоге Тарифе и Правилника: У предлог Правилника унета је без потребе одредба да адвокат може уговарати награду и испод тарифних ставова. То у ствари адвокату и није забрањено и због тога нема никаквог разлога да се адвокатски сталеж нарочито потстрекава на нелојалну конкуренцију, јер се то друкчије не може назвати, а тиме се несумњиво убија и престиж адвокатског реда. Закон о адвокатима и сви прописи дисциплинских уредаба кажњавају адвокате који раде исподТарифе, пошто се такав рад сматра и код нас и на страни као дисциплинска кривица јер преставља нелојалну конкуренцију. Приговарало се одредби о ништавним уговорима о награди, а према одредби у предлогу Правилника која гласи: ,1) Уговор о награди за личну интервенцију код судије односно код осталих државних чиновника, као не морални уговор, ништаван је; 2) Ништавни су уговори о награди у којима адвокат, користећи се лакомисленошћу, тешким положајем, слабошћу разума, неискуством или узбуђењем своје странке, уговори за себе тако

велике награде, да оне стоје у очитојнесразмери са количином и каквоћом његовог рада и са заплетеношћу саме ствари." Таквом одредбом не диже се никако поверење у адвокате и правосуђе. Поред тога, што се оваквом одредбом признаје у напред да је могућно да адвокати и овако штогод раде, против чега се адвокати најенергичније дижу и најенергичније протествују, јер такве послове раде само они који у ствари и нису адвокати, ма да који пут на жалост носе адвокатско име. Немогућно је на пр. утврдити, без лекарске констатације, да клијенат при склапању уговора није био узбуђен. Значи да би адвокат у напред онемогућио клијенту да истиче овај приговор, требао да позове лекара да приликом закључења уговора прегледа клијента и утврди да он није узбуђен, што апсолутно није могућно, јер се тиме на првом кораку ствара неноверење између адвоката и клијента, а узајамно поверење једног у другог јесте први и најважнији основ за успешан рад адвоката. Истицање имена појединих адвоката на видном месту у судској згради који ће радити испод тарифних ставова, јесте недозвољена и нелојална реклама. Тиме ће настати недостојна трка за клијентима, што ће худити угледу и штетити части адвокатског реда. Што се тиче тарифних ставова, преставници Адвокатских комора налазе да су они врло ниски и да угрожавају саму егзистенцију адвоката. Тарифни ставови из аустриске тарифе смањени су најмање за 50% У предлогу Тарифе, ма да су прилике у Аустрији, у којима се налазе адвокати, много теже но што су прилике код нас. Не само да ставови аустриске тарифе нису смели бити смањени, но је можда требало повећати их, А треба узети још у обзир да адвокат може по предлогу Правилника да ради испод тако ниских тарифних ставова, и да се ти ставови знатно смањују кад је у питању клијенат земљорадник. Како су ниски ти ставови може се видети по 10ме што се по Тарифи може наплатити само два динара за овакав један посао: састав и израдаједноставних опомена, извештаја и других кратких саопштења, позива, потврда и сл. као и израда пуномоћија код вредности предмета до 1.000.— дин. Па