Branič

Срана 620

,Б Р А Н И Ч"

Број 11

„Хришћанска филозофија брака". Црква је вољни побачај забрањивала само доктринално и угрожавала га само својим казнама покајања и то у почетку доживотно, доцније на 10 год. па на 5 и напослетку на 3 године. По § 93 грађ. зак. брак се може развести не само са разлога наведених у самом закону, већ и са узрока наведених у књ. Крмчији V. која духовним властима за управљање служи..." Према „Православном црквеном праву" др. Милаша, вољни побачај је био црквени разлог за развод брака, пошто се он помиње у Номоканону XIII па према томе на основу грађ. законика наведен је као узрок у књизи Крмчији и у пракси вероватно и примењиван у колико се за њега у јавности знало. Било да је тачно једно или друго, вољни побачај угрожен је казном државног закона па га угрозити још и могућношћу за развод брака у најчешће случајева биће злонамерно и оправдано. Ако би црква сасвим скрупулозно бранила сва своја учења и верници се свих тих учења стриктно придржавали, значило би да се вратимо за X столећа уназад. Црква мора у сваком случају данас водити рачуна да не закорачи и сувише дубоко у границе социјалних односа и прилика времена у коме делује и живи. Она несме да заборави у својим догматичним учењима ни саму средину где се та учења шире. Шта би верни данас радили и како би се осећали да је црква поред свих ових узрока оживела и давно напуштен узрок по коме је муж имао право да тражи развод брака, зато, што је његова жена похађала „јавна места'', „која нису прилична за поштену женскињу" према данашњем схватању у поређењу са схватањем када је овај узрок био у моди, — врло су растегљиве природе обзиром на истину да су данашње економске и финансијске прилике измениле многе погледе у животу. г) Брак се разводи по §§ 95 и 97 услед злобног напуштања брачног друга и услед нестанка брачног друга, о чему је било раније речи. д) Брак се разводи услед телесне и душевне болести. Узрок по § 102 Правилника због неизлечиве и опаке заразне болести једног брачника ако та болест потпуно онемогућује сваку телесну заједницу са зараженим и ако доводи у животну опасност брачног друга. Акутна заразна болест и најтеже природе, није узрок за развод брака, Св. Арх. Сабор узео је на себе дужност да донесе списак свих опаких заразних болести, које ће чинити узрок за развод брака из овог §. Овај узрок из § 102 није предвиђен ни у грађ. законику ни у старом канонском праву. Овај узрок могао би се с муком подвести аналогијом под § 94 тач. 2 грађ. зак. и околности да је таква брачна заједница у истини промашила свој етички, друштвени, хигијенски, црквени и државни »