Branič

Страна 622

„Б Р А Н И Ч"

Број 11

буду равнодушне последице овако разведеног брака, јер сва ова лица постала без вере услед искључења из црквене заједнице, лишена су основног зајемченог права на брак и према томе она се морају одати конкубинату који држава у том случају мора толерирати пошто га је она и створила недостатком могућности да се закључи какав други легалан облик брака. ад 8.) Мешовити брак. Срп. прав. црква и поред свог стриктног верског становишта, да њени верници могу склопити само бракове између себе, није могла до крајних граница изменити ток живота и социјалних односа средине где и она шири своје верско учење. Као и све остале конфесије и прав. црква је тражила излаза у дозволи склапања мешовитих бракова т. ј. бракова у коме је једно лице православне вере а друго лице какве друге вероисповести чије крштење прав, црква признаје као пуноважно. Попуштајући у овим случајевима, црква је ипак остала скрупулозна у апсолутној негацији бракова склопљених по држ. законима у грађанском облику и бракова склопљених између прав. лица и лица чија вера нема тајну крштења или чије крштење прав. црква не признаје као пуноважно. Мешовит брак мора бити у см. § 119 склопљен по прописима Правилника с тим да се по § 115 испуне ови услови: 1)лице друге вероисповести мора дати пароху пуноважну писмену изјаву да свог прав. брачног друга неће одвраћати од вере нити покушавати да га преведе у другу веру; 2) лице друге вероисповести мора дати писмену изјаву да ће своју децу из овога брака крштавати и васпитавати у прав. вери, јер по § 120 деца из овог мешовитог брака не могу се крстити у другој вери а по § 121 уговор родитеља о крштењу деце нема важности за прав. цркву; 3) православно лице има дати свом пароху обећање да ће свог брачног друга приволети прав. вери и 4) брак се има склопити у прав. храму, од прав. свештеника и по прав. обреду. По § 117 закључење оваквог брака мора бити препоручено од пароха надлежном архијереју који даје своју диспензацију за венчање, Ако парох овакав брак не препоручи зато што се „савесно" уверио да лице друге вероисповести „не пружа довољно јемства да ће све обавезе из § 115 тачно испуњавати" — онда се брак не може закључити. Свака призната црква у нашој земљи задржала је себи право да се мешовити бракови закључују у њеном храму и по њеним обредима. Такав склопљени брак црква признаје и он за државу важи. Међутим за цркву оног другог брачника овакав брак може и да не важи. Држави је све једно шта о браку мисле цркве кад за њу важи сваки брак закључен по прописима признате цркве. Да ли ће једно лице бити у ствари у једном или два пуноважна брака, из-