Branič

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 643

1) Ако је у ствари судио судија који је по закону био искључен да у том правном спору врши судијску дужност; 2) Ако која странка није била у спору никако заступљена, или је није заступао законски заступник где је то требало, у колико вођење парнице није било накнадно одобрено по прописима закона. Но тужба због ништавости није допуштена када је у случају бр. 1, разлог за искључење, а у случају бр. 2 недостатак парничне способности или законскога заступања још у току парнице без успеха изнесен. Тужба није допуштена ни онда, када је странка могла већ у пређашњем поступку или каквим правним леком изнети разлог за искључење. Овом се тужбом може побијати свака правоснажна пресуда или закључак донети ма у ком степену судске инстанције. Њоме се не иде на то да се утврђује неки приватноправни захтев, већ се испитује правоснажна судска пресуда или закључак у погледу ваљаности и опстанка ако има извесних правних мана поименце горе означених, али под условом, да су пресуда или закључак донети по мериторној ствари. Приликом испитивања тих мана законодавац не прави питање у ком је облику донета правоснажна одлука у редовном првостепеном, призивном или ревизијском поступку, или пак у осталим посебним поступцима предвиђеним у грађанско-парничном поступку, (у поступку за багателне ствари, по тужбама због сметања државине, у поступку из порабних уговора, мандатном, меничном, чековном и маличном поступку). Ако менични налог исплате није уручен, онда нема правоснажности, те у овоме случају нема места побијању. Подигне ли се тужба због ништавости из разлога означених у тач. 1 поменутог прописа, у петитуму тужбе мора се тражити не само поништај побијене судске правоснажне одлуке, већ и поновно расправљање и решење поништене спорне ствари од судије или колегијума — судије који нису учествовали у доношењу поништене правоснажне одлуке. Не тражи се да је судија био и изузет у смислу § 15 у вези § 17 грп. п., већ може наступити поновно расправљање и решење поништене спорне ствари и онда, ако парничар ни у једном поступку док се спорна ствар решавала, није могао изнети наведени разлог за искључење. Ако се противно утврди, да је странка могла изнети ма који разлог за искључење, онда тужби због ништавости нема места. Разлози због којих странке могу изузети судију у смислу § 17 грп. п., као што кажу г. г. Верона и Зуглија „нису