Branič

Год. XXII

БРАНИЧ

Београд, дедембар 1934.

Број 12

Др. Видан 0. Благојевић, адвокат — Београд Др. ВАЛТАЗАР БОГИШИт Б р а н и ч се придружује осталим правницима и правним часописима из наше земље и из иностранства, који 7./20. децембра 1934. год. прослављају сто година од рођења великог нашег правника Др. Валтазара Богишића. Тај важан догађај мора се нарочито подвући у Југославији код југословенског правништва с тога, што је овај знаменити правник први пут угледао света у Цавтату 7./20. децембра 1834. год. и што је највећу своју делатност, и поред свога честог путовања у иностранство, развио на деловима који сада сачињавају Југославију. Широко Јадранско море, на чијој се је обали родио, отворило му је жељу за путовањем. По свршеној основној школи у родном месту, Богишић одлази у Млетке, где завршава гимназију. У Бечу, уписан на правни факултет, слуша још и философију, филологију и историју. 1862. год. полаже докторат философије у Гисену а нешто доцније у Бечу постаје доктор правних наука. Затим, у његовом животу настаје невероватна несталност: од чиновника дворске канцеларије у Бечу, одлази у Војну крајину у Банату за школског надзорника, путује у Кијево и Одесу 1869. год., где добија катедру словенског права и постаје доктор ћогоп^ саиза. Том приликом путује по Кавказу и Русији у циљу студија о правном схватању и обичајима руског народа. На позив Кнеза Николе прима се 1872. год. израде предлога имовинског закона, који постаје Законик Црне Горе и ступа на снагу 1. јула 1888. год. За време Руско-турског рата, по налогу Руса, израђује предлог за судску организацију у Бугарској. Затим, путује по Русији где уређује питање пенсија, поправља Имовински законик у Црној Гори, где као Министар правде остаје до 1899. год. када се враћа у Париз и посвећује, као познат и признат научник, остатак свога живота раду, у главном, на обичајном праву. На путу за своје родно место Цавтат смрт га задеси 24. априла 1908. год., која га је једино могла одвојити од рада и од путовања.