Branič

»Б Р АН И Ч"

летници (а гпшоп аб гпајиз). Ако уговор о наслеђивању не спречава оставиоца да својим имањем слободно располаже за време свога живота (§ 1252), 28 ) онда у толико пре то вреди за тестаменат (а тајоп ас! тшиз). Аг§итеп1ит а соп!гапо је, тачно узевши, нелогичан: ако нешто вреди за случај А. то онда из тога не следује да то не вреди за случај Б. За то би требало прво утврдити да то правило има да вреди само за случај А.; то може произлазити из његовог текста или из намере закона, али се не сме онако без ичега изводити да вреди. Аг§итеп1ат а сопкапо је највећа сметња за даље разумно образовање права. Он се иставља на супрот аналогији и спречава искоришћавање једне употребљиве норме за друге сличне случајеве. в) Резултат тумачења. Тумачење води по каткадтоме резултату да се има остати, и поред свију сумњи, при ономе како закон гласи; оно учвршћује закон, откривајући циљ, који се можда није одмах дао познати. Али често се тумачењем констатује да је законодавац хтео рећи више или мање него што је казао: екстензивно (проширујуће), рестриктивно (сужавајуће) тумачење. И тако звани „ изузетци" допуштају екстензивно тумачење па чак и аналогну примену, јер овима лежи у основу не самовоља него мисао да би опште правило, под околностима, одвело до неправичних или нецелисходних резултата. Уобичајени страх од екстензивног тумачења „изузетака" 29 ) јесте сметња пригодној примени и даљем образовању права. Наравно, има прописа који се не смеју проширивати, и ако се ови баш због тога називају „изузетни прописи", онда је све у реду. Само не ради се при томе о односу правила према изузетку. Не треба проширивати застареле и неуспеле законе, дакле законе, који нису за наше време и више доносе штете него користи. Тако је на пр. § 716 (дерогаторна клаузула), док није уклоњена, строго била тумачена. 30 ) И омиљено начело: 1е§е поп сћб1Јп§иеп1е пес поз1гит е§1 сПз1т§иеге (ако закон не прави разлике и ми не можемо раз-

који су прешли године детињства, могу сами за себе узети ствар у државину". 28 ) в. § 781 србиј. грађ. зак. 29 ) што се изказује изреком ЕхсерНопез зип! 81пс(1551тае т!егрге1а(шш8 — изузетци се најстроже тумаче. 30 ) § 716 аустр. грађ. законика гласио је до новела од 1916 године овако: „У тестаменту или кодицилу придодати дометак:даје свако доцније наређење у опште или ако не буде извесним одређеним знаком означено, ништаво и неважеће, не спречава истина завештаоца да своју последњу вољу измени, али ако он у доцнијем наређењу изречно не порекне горе наведени општи или нарочити дометак, онда ће се за пуноважну сматрати не његова доцнија већ његова ранија воља". Сада новелирани § 715 гласи: „У тестаменту или кодицилу придодати дометак: да је свако доцније наређење у опште или ако не буде извесним одређеним знаком означено, ништаво и неважеће, сматраће се као и да није дометнут".