Branič

ЕНКЕШ\УЕ10-0ВА ГЛЕДИШТА И Т. Д.

су њима оне опште, непромењиве, по себи јасне и очевидне правне норме, као на пр. следећи став, који је темељ §-у 870,: „Неправичном радњом не могу према ономе, против кога сам неправично поступио, стећи никакво право. 37 ) Таква општа правна начела, рекао је Цајлер, не треба да дођу у законик него у правну философију. Из правне философије дакле треба судија да црпи кад закон не пружа решење. Наравно ту се не могу наћи правне норме. Оно што се сматра за природна правна начела нису управо правила а рпоп утврђена него она начела, која су сада у свима културним државама призната и чине заједничку основицу њихових законодавстава. Зато се она називају згодније оишта правна начела. „Судији се хтело §-ом 7 при крају дозволити не једна ђачка, него најслободнија, у опште још допуштена делатност, чија је сличност са законодавном изречно била наглашена". Од ове слободе наши судови дуго времена нису скоро никакву употребу чинили. Појединачне одлуке решаваху по општим правним начелима питање где треба сахранити једнога покојника. 38 ) Забрана издубљења земљишта коју садржи нови § 364 б (новелиран 1916.) ао ) оснивана је пре новеле 1916 „на природним правним начелима споменутим у § 7". Исто је тако Врховни Суд својом одлуком Бр. 195 још пре ове новеле признао одредбу реченице 2 § 1052 као важеће право на основу §7 грађ. зак. 40 ) У образложењу ове епохалне пленисимарне одлуке Врховни Суд је најодлучније заузео гледиште за слободно изналажење права. 41 ) 3. Али једно правно питање пружа не само онда тешкоће, кад се на први поглед не може наћи никаква меродавна

37 ) § 870 аустриј. грађ. законика: „Ко је од друге странке лукавством или неправедним и основаним страхом (§ 55) побуђен да закључи уговор, није обавезан држати се уговора". В. § 537 србијан. грађ. зак. 38 ) Одлука напуљског Касационог Суда од 4 августа 1903 узима у обзир, према општим правним начелима, вољу надживелога суаруга. Одлука Врховног Суда (Кејсћз^епсћ!) каже да по владајућем моралном схватању долази у првом реду у обзир воља покојникова. 39 ) § 364 б. гласи: „Једно земљиште не сме се тако издубити да земљиште или зграда суседова изгуби потребан ослонац, осим ако се држалац земљишта на други начин постара за довољно утврђивање.' 4 0 ) Текст § 1052 законика, који се налази у одредбама о уговору о промени ствари, до новеле од 1916 гласио је: „Ко хоће да тражи предају ствари, мора испунити своју обавезу или биги готов да је испуни." Новела од 1916 додала је ову другу реченицу овоме § 1052: „И онај који је обвезан да први испуни обавезу, може одрећи да то учини док се противна обавеза не испуни или не обезбеди, ако је ова угрожена рђавим имовинским нриликама друге стране, које му нису морале бити познате у време закључења уговора." Првој реченицн §-а 1052 одговара § 635 србијан. грађ. законика. И ако друге реченице § 1052 аустриског грађ. зак. нема у србиј. § 635, ипак би се појављено питање, о којему је реч у § 1052 друга реченица, сигурно и по србијан. грађ. законику пресудило, с обзиром на § 8 србијан. грађ. зак.,онако како је наређено у § 1052 реч. 2 аустр. грађ. зак. 41 ) У једној одлуци Врховног Суда каже се, упућујући на § 7: „Према томе судија не мора да један правни случај одлучи по законским нормама, против чије примене стоје важне сумње и за коју не говори ни јасно слово закона ни намера законодавчева".