Branič

318

.БРАНИЧ'

особа, у моменту пожара и т. д." 7 ). Значи ако би жалилац доказао да је дао вршалицу у ггослугу, он, иако сопственик не би био одговоран. Одговарао би њен правни чувар у момедау пожара, послугопримац. Зиачи даље, послугопримац би, поред коптрактуалне обавезе према 1 сопственику вршалице, имао и деликтну обавезу прем,а свима онима мојима је штета причињена. 2) Ко може бити тужилац у елучају одговорности з а ствари? — С једне стране то је свако лице које је телешо повређено. С друге стране, то је такође свако лице које је заинтересоваио за пропалу с-твар. У нашем периоду, из јуриспруднкције, нема ништа нарочито да се саопшти. 3)Услови који се тичу саме ствари која је проузроковала штету. а) Да, би било одговорности чувара треба да је несрећан случај проузроковаи самом ствари, а н,е делом неког трећег за кога чувар није одг ог воран. Тако на пр., ако је несоећан случај произвео!, не апонтаном експлозијом сифона соде (1'еаи с1е ЗеИг), већ радњом једног лица страном газди кафане (рецимо, Један кафански клијент је разбио сифон соде, невешто рукујући њиме, и његова експлозија направи штету трећем) газдина одговорност неће бити ангажована. У ово1м случају примењује се члан 1382 Сос^е-а. б) У нашем периоду разли к ј е се и м е ђ у штете проузроковане помоћу ствари на којој се врши радња човекова и штете про-узроковане помоћу ствари на којој се не врши ова његова р а д њ а1. Ова разлика је најкарактеристичнија ознака нашег периода. Тако иије се мотао применити члан 1384 Сос1е-а на несрећне случајеве проузроковане аутомобилима, јер се није радило, у том случају, о „делу" ствари, већ о радњи човека. Коментатори, са разлогом критикују ов|у разлику, основну карактеристику периода који испитујемо. Они подвлаче да је она чиото вештачка. Право говорећи, не само аутомобил, већ ни једна машина не може се лишити радње човекове. Казан локомотиве има исто тако потребу за човековО 'М радњом' као и аутомобил. Колизија овога, као и експлозија онога, у основи су ис!те природе. Зашто видети разлику између случаја где човек управља колима у тренутку несрећног случаја и онога где је он учинио погрешку нешто времена пре несрећног случаја? Како је ова разлика сасвим вештачка, требало је члан 1384 проширити и н:а нове хипо!тезе у којима интервенише људска радња (а,утомобил), као што ће то јуриспруденциј|а1 доцније и урадити, о чему ћемо доцније говорити, у идућем чланку, али што је у овом тренутку изван домена овога чланка, јер се период кога испитујемо карактерише овом разликом. в)Мора ли ствар имати једну унутрашњу ману, њој сопствену, или не? ■— Пресуде нашега периода су савршено јасне у овом питању. Ми ћемо поменути: нарочито пресуду Г р а ђ а н с к о г оделењ а Касационот с у-

*) В. Примедбу № 4.