Branič

254

,Б Р А Н И Ч'

С. бр. 9367 обишла пропис т. 3. § 173. к. з., јер јој то саакако није ни била тенденција. За случај наиме да се услед хитности случаја не може испунити услове предвиђене у т. 3. § 173. к. з. лекар може предузети вршење побачаја позивајући се на пропис § 25. к. з. Према томе се не може рећи, да је тиме фактички (стр. 52. примедба) укинут § 143. т. 3. к. з. нити је уредба донета противно томезаконском пропису него у духу истога и зак. прописа § 25. к. з. Из напред наведенога следи, да није тачно тврђење аутора (стр. 54) да од. 3. § 173. к. з..„ није дао ништа више него што даје § 25. к. з. јер не само што дефиниција нужде нашег кривичног законика није обухватила перфорацију него се баш и ишло за тим. да се случајеви када је дозвољено вршење побачаја засебно нормирају, како би сама ствар била што јаснија, а ми такођер налазимо, да је у том погледу наш к. з. правилно поступио. Аутор се опширно бави побачајем, а један од разлога за слободно вршење побачаја он изводи из права жене на слободу и телесни интегритет, желећи то доказати примерима. Тако аутор мисли, да је законодавац установљавајући кривично дело силовања хтео „истаћи право жене на њен телесни интегритет_ Оваково је тврђење дакако неосновано. Силовањем није повређен телесни интегритет жене, јер је жена одређена за полно општење, па ни за невину девојку не можемо никако рећи, да јој је услед полног општења повређен телесни интегритет. Наш кр. з. не пружа ту заштиту ради заштите телесног интегритета жене него ради повреде јавног морала (глава XXIV к. з,). То уосталом аутор није изрекао грешком него са уверењем, јер он на стр. 97. каже, да је наш кр. зак. ставио силовање у прописе о заштити јавног морала, али „ипак је основни смисао те одредбе поред заштите јавног морала свакако и заштита жениног телесног гезр. полног интегритета. „Али телесни и полни интегритет нису једно те исто, што смо мало пре видели. Из тога тврђења полази он даље и каже: да закон сматра силовање за противправност и забрањује га, али налази, да је плод наставак те противправности-силовања! Разуме се, да се онда могло лако закључити и то, да је закон инконзеквентан т. ј. да закон једну противправност забрањује (силовање), а другу не само што не забрањује него још и штитк (плод)! Из права жене на слободу и телесни интегритет никако не следи право! вршења побочаја и сва образлагања аутора са самоубиством, самоповредом (стр. 69) и ост. не могу нас уверити у тачност његових тврђења, али како би побијање тих тврђења аутора захтевало сувише простора не можемо се на њима задржавати. Да резимирамо: Аутор се у пуној мери заузео за жене, али је при том своме заузимању каткада пропустио прилику, да поједина питања третира довољно са научне стране и научном строгошћу. Како смо ми научили да у аутору гледамо у првом реду научника мислимо да имамо право од њега тражити и то», да свој ентузијазам жртвује тамо, где то иде на штету његовог научног сватања, Остављајући на страну изнете приговоре налазимо, да је дело Др. Чулиновића у сваком погледу интересантно, све то утолико више, што је аутор обрадио тему са гледишта кривичнога законика и успео да је и с те тачке гледишта учини интересантном, а што свакако тражи куд и камо више труда и умешности него ка д се та иста тема обрађује са гледишта положаја жене у нолитичком животу и по грађанском законику. Др. Јурај Кулаш, адвокат. МИогас1г МПоуапоуИсћ: I е <ЗгоН р г 1 V е с! е Газзигапсе — 1,'аззигапсе сопЈге ПпсепсПе — ОгоП уои§оз1ауе, аиЈгЈсћЈеп, зи153 е, а 11 е т а п с1, з и е (1 о ј 8 е! {гапдајз, Рапз, 1935. Ако бацимо поглед на питања која су главни предмет правних студија у току двадесетог века, видећемо да су у питању проблеми који су само наговештавани или чак зааемапивани у науци деветнаестога века. Промењене животне прилике изазвале су и нове институције које су морале одмах бити правно регулисане, те отуда и појаве нових проблема у правној науци новијега доба и нови законски прописи у области позитивног законодавства. Међу тим проблемима питање осигурања добија све више значаја. У позитивном праву издају се читави посебни закони који се односе на ово питање, а правна је теорија сваке: године све више богаћена радовима из ове области. Заиста, скоро непознат почетком деветнаестога века, уговор о осигурању данас преставља један од најчешћих облика правнога живота и то у сасвим другом облику и са сасвим дру~