Branič

Год. XXIII

Б Р> А. Н И Ч

Београд, септембар 1935.

Број 9.

Др. Драг. Аранђеловић проф. Универзитета — Београд М1ЛДЛЈМ СК1МЕ1Ч 8ЈМЕ 1ЕСЕ Поред многих других атака на основна права човекова, слободу и једнакост, за која се човечанство вековима борило и по цену мора крви у дуготрајним револуцијама и грађанским ратовима најзад и извојевало крајем осамнаестог и у току деветнаестог века, дошао је на ред у т. зв. ауторитарно уређеним државама и најновији атак на једно старо начело, које је чинило и чини и данас темељ личне. слободе човекове. Националсоцијалистичка држава немачка у последње доба прокламује укидање начела пиПиш спгпеп зте 1е§е, које значи да нема кажњавања ако у време кад је једно дело учињено оно није законом било за кажњиво оглашено.*) О значају овога основнога правила уставнога 1 ) и кривичнога права 2 ) биће говора у овом напису. 3 ) I Порекло овога основнога правила демократског кривичног законодавства налази се у енглеском закону (Ма§па Саг1а) који су од енглеског Краља Јована без земље године 1215 изнудили племство и свештенство, једном закону који је био од највећег значаја за оснивање и развиће енглеског државног права. Чланом 39 овога закона забрањује се кажњавање једне слободне личности „шзј рег 1е§а1е јисНсшт рапит зиогит уе1 рег 1е§ет 1еггае" (осим законом пресудом себи равних личности или земаљским законом). Ово је начело даље развијано у енглеским написима, а доцније је усвојено у основним законима Уједињених Америчких Држава. Одатле се оно ширило по целом европском континенту. Овде је

*) „Нови §2 немачког кривичног законика имао би по предлогу законодавне комисије да гласи: „Ако дело није изречно за кажњиво оглашено, али је слично дело у закону казном угрожено, онда ће се овај закон применити ако кажњавање захтевају правна мисао, на којој тај закон почива, и здраво народно схватање." 4 ) Члан 8 југословенског устава од 1931 гласи: „Казна се може установити само законом и применити једино на дела, за која је закон у напред рекао да ће се том казном казнити." 2 ) § 1 југословен. кривичног законика од 1929 гласи: „Нико не може бити кажњен за дело за које није закон, пре него што је учињено, прописао да ће се и како ће се казнити онај, који га учини." 3 ) О овој теми одржао је предавање у аустријском криминалистичком удружењу 20 марта о. г. професор Др. Стефан Глазер, Варшава. Његовемисли, публиковане у ЈитНзсће В1аНег бр. 12 од 8 јуна 1935, са којима се потпуно слажемо, послужиле су као основа овоме напису. Видети и Др. Ђ. Тасић, О тумачењу кривично-правних и финансијских закона, у Архиву, св. за јули и август 1935 и ту наведену литературу. За тим нарочито Др. Чубински, Коментар кривичног законика, стр. 25-28.