Branič

ПРОПИС § 92. ГР. П. П.

493

адвокатима стварно говори о надлежности за награде или трошкове адвоката с обзиром на суд главне парнице, односно како каже закон где је ствар расправљена. У погледу на награде из грађанских спорова ми смо према овде изнетим разлозима начисто да се § 92 грађ. п. п. има тако разумети да је за награде адвоката из грађанских спорова вођених пред окружним судом једино надлежан за расправљање и суђење судија појединац тог окружног суда и то без обзира на вредност спора. Наравно ако се странка обрати судији појединцу пошто је овде у питању избрана надлежност. Али шта ћемо да радимо ако се правозаступник с обзиром на други одељак § 32 Закона о адвокатима обрати окружном суду, да му расправи питање адвокатске награде у износу од преко 30.000 динара из кривичног спора који је вођен пред тим судом, или ако неки правозаступник тражи оволики хонорар за свршавање извесних административних или макар каквих других правних послова, који по својој природи спадају у чисто грађанске спорове. Дали ће у оваквим случајевима расправљати и одлучивати судија појединац окружног суда, или веће окружкога суда. Дали ће се на овакве спорове применити § 92 у вези § 6 г. п. п. и стати на гледиште, да чим се појави питање хонорара, да је одмах без обзира на вредност траженог хонорара и на природу хонорара искључиво надлежан судија појединац окружног суда. Као судија појединац окружног суда уочио сам да се господа правозаступници врло често обраћају судији појединцу тужбама за адвокатске хонораре без обзира из каквих послова ти хонорари потичу и без обзира на њихову вредност. *Ми смо у почетку овога чланка јасно показали о којим хонорарима говори § 92 г. п. п. Овоме се пропису не може дати тако широко значење, као да он говори о свима врстама хонорара без обзира на основ из кога хонорар потиче и без обзира на његову вредност. Ми смо јасио утврдили да се он односи на хонораре из грађ. спорова, а са овим иашим гледиштем слажу се као што смо и назели, најбољи коментатори грађанског парничног поступка. Наш би Закокодавац, да је хтео да га овако широко схвати место речи парнични пукомоћник и пуномоћник за примање достава, употребио шири термин из § 32 Закона о адвокатима и то како се то тамо каже : „за тужбе адвоката из одношаја заступања". Међутим то законодавац није учинио и § 92 г. п. п. има се овако уже схватити нарочито кад се има на уму да је кроз цело ново Законодавстзо спроведена јединствена и прецизирана терминологија. Можда ово погрешно схватање другог одељка § 32 закона о адвокатима и његово индетификовање са § 92 г. п. п. долази отуда што и један и други пропис говоре о суду главне парнице. Али се при томе губи из вида да трећн одељак § 6 г. п. п. изрично говори једино о главним парницама из § 92 г. п. п. док међутим ништа не говори о § 32 Закона о адвокатима. У оваквим случајевима за расираву и одлучивање биће надлежно веће а не судија појединац из разлога горе изнетих како се има схватити и протумачити § 92 г. п. п. Законодавац је специјално регулисао једино питање надлежности