Branič

498

.БРАНИЧ'

теристика. На овоме месту не могу нити смеју постојати никакви други мотиви сем истине. А истина је главни напор људског разума, који је у корену, у бићу самога права и који је његов основни елеменат. Јер празо је животни однос и то међу бићима са здравим разумом. Све интелектуалне делатности и активности своде се у крзјњој анализи на рационалне елементе људске свести и људскога разума. Право и као закокодавац и као наука признаје те и такве елементе. Али како право није само празник, као што није ни лаик једино човек, већ је и правни човек, то је и он биће које, како је рекао италијански правник Дел Векио. и треба и може: „у интегралкости своје свести да гаји правне тежње које у својој идезлности иду преко а и против позитивних правних одредаба".* Нема никакве сумње да је овај и овакав правнички форум потпуно способан да изрази и манифестује те идеалне правне тежње поводом сваког правног проблема којв узме у расматрање, а то не само да оправда његово постојање већ га намеће као једну нужност од прворазредног значаја и важкости. На VI. конгресу Међународне уније адвоката који је одржан ове године у Брислу, на свечаној седници отварања конгреса министар правде белгиске владе рекао је: „да и поред мрачних перспектива не верује у владавину силе" и да се „сви они који су свој живот посветили праву треба да удруже у жељи и са вером, да се све нове структуре имају поставити на солидну основу права". Нема правника а још мање правног форума који не гаји овакву жељу и који не исповеда овакву веру, јер су то убеђење и таква вера сушгина правнога бића. И докле год постоји једна група људи и то широм целога света, која дубоко верује у правду и мир међу људима и народима, дотле има и мора бити наде да ће се пребродити све кризе и да ће доћи време када ће право и закон постати једно и исто, а то је идеал коме сваки правник мора тежити и који идејно уједињујесталеж свих правиика.

VII КОНГРЕС ПРА5НИКА На дан 22. и 23. септембра 1935. год. одржан је у Београд VII јубиларни конгрео праника Краљевине Југославије. На копгресу су трегиране четири најакгуелније темеизправногживота. Попрвој теми „Ојемствима судијске незавнсности", били су референти г. г. др. Данило Данић, Др. Иво Грбек, Др. Ђорђе Таснћ, Др. Рудолф Крнвиц и Никола Георгијев. По другој теми: „Изједначеае права уговорног осигурања" референти су били г. г. Жпвојин Перић, Др. Милан Бартош, Др. Хуго Верк Др. Виктор Маро, Др. Милорад Миловановић, и др. Пио Пиев. По трећој теми: „Кривично правна одговорност органа и чиновника новчаних завода", били су референти г. г. Др. Станко Франк, др. Стеван Адамовнћ, Др. Радоје Вукчевић и Др. Сигфрид Палмберг. По четвртој теми: „Право бранилаца за време припремног поступка" ре-

ф „Криза правне науке" - Архив за правне и друштвене науке за септембар 1933 г. - превод г др. Тасића, стр. 188.