Branič

258

.БРАНИЧ'

вити, мислимо, да тај број не би никако прешао 1%- А то је једино и само резултат непознаваља закона и законских установа, ,-Један пример из ираксе најбоље ће вам то показати. 1935 године дошао је у суд у кривично веће, у коме сам и сам радио,један човек изразито бедног изгледа и по њему судећи остављао утисак грубог мануелног радника. Желео је да му се поврате частна права и потражио је савет од нас судија. Био је осуђен од једног суда у провинцији на две године робије Л922 год. Иначе, по занимању државни чиновник, учесник у ратовима за Уједињење, носилац наших и страних одличја, и по њима судећи добар и храбар. Дакле по условима које је имао могао је спокојно да гледа у будућност. Дошао је грех, наглашавамо не у службеној дужности, потом осуда, а затим по издржаној казни као и увек беда. Свако га се клони. И ко га је познаваоне познаје га. Латио се посла и продавао новине смрзавајући се на једном престоничком уличном углу. Године га стизале а живот му пролазио без изгледа на боље дане. У место да се одмах обратио за рехабилитацију чим је нови Кривични закон ступио на снагу 1930 године, он чека да још пуних пет година неповратно прођу. И то све из незнања. Одавао је човека помиреног са својом судбином али са још доста сачуваног достојанства и самолзубља. Хтео је да поврати своја чиновничка права преко рехабилитгције и зато је дошао за обавештење. Цело своје излагање и казивање документовао је конкретно уредним исправама. Испуњавао је услове не само за повраћај права што је тражио, него и услове и за поништај пресуде, дакле да се потпуно рехабилитује. Из незнања он је тражио мање но што је имао права. Својорл искреном али суровом исповешћу, и целом својом појавом, остављао јетежак утисак и код људи који свакодневно посматрају наличје живота. За десет дана био је потпуно рехабилитовзн, пресуда поништена а права му повраћена. Да ли је даље успео у погледу чиновничких права не знамо, али је од нас отишао као препорођен. Приказујући вам овај живи пример, ја нисам мислио да овим свраћам као сар{аИо ђепеУо!еп !1ае вашу нарочиту пажњу, нити да изазивам сажаљење за њега, него ми је циљ да вам покажем како свет не зна и не познаје своја права и да једним живим примером прикажем величину и значај ове правне институције, који ће једновремено да служи као један од прилога да оправда њено постојање.

Као што се из целог овог кратког излагања види, осуђеним лицима се по данашњем Кривичном законику наше Краљевине дају и отварају широке могућности за повраћај у друштво и све друштвене функције у њему. Законодавац је тако аоставио ствар, да од њих сатх зависи хоћг ли и у ком обиму та своја ирава иовратити. Својим условима он је само дао тии грађанана, какви они треба да постану. Од оног што он као услов за рехабилитацију тражи од осуђеног лица и оног што им у накнаду за то даје, постоји морамо признати, велика несразмера у корист осуђених, јер, док законодавац тражи од осуђених лица, друштвене