Branič

328

„Б Р А Н И Ч"

контроле не ништи акт у питању, него га само чини аредметом сиора код Државног савета? Условљавајући извршност једног свог акта сагласношћу Главне контроле — управна власт тиме само одлаже реализовање једне дате погодности, али тиме не условљава саму иогодност као такву на коју појединад полаже право. Управна власт у оваквом случају показује да није сигурна у законитост своје одлуке —■ па у интересу законитости, то јест у јавном интересу, одлаже извршење једног свог акта. У осталом и са гледишта појединца, заинтересованог за извршење акта у питању, ово условљавање није тако неповољно, како на први мах изгледа. Наиме, управна власт би могла — место да изда један овакав акт са условљеном извршношћу његовом, чувајући ревносно законитост и јавни интерес — заинтересованог одбити да му се призна једна погодност на коју он полаже право. На тај начии би тај заинтересовани појединац дошао у гору ситуацију, јер би путем административног суда морао да се бори за једно своје право — место, као горе, да заједно са управном власти брани пред Државним саветом законитост управног акта, којим му је једно право већ признато — ако Главна контрола не дадне сагласност, него подигне тужбу код Државног савета. Због свега изложенога ми смо горе рекли да управна власт може, али не мора, у својој одлуци условити њену извршност сагласношћу Главне контроле, па се тако сагласност Главне контроле, по изузетку, појављује као услов извршности одлукз у питању, а контрола коју Главна контрола у оеаквим случајевима врши, појављује се само у том случају као превентивна контрола. Па каква је онда, по правилу, правна природа сагласности Главне контроле, кад ова сагласност — као што смо горе видели — по правилу, није услов извршности одлука које Главна контрола цени, а које би могле бити предмет тужбе — нити се, по правилу, овде Главна контрола цени, а које би могле бити предмет тужбе — нити се, по правилу, овде Главна контрола појављује као превентивна контрола? По нашем мишљењу, сагласност Главне контроле, по правилу, чини одлуку администрације у питању иравноснажном за државу: сагласност Главне контроле значи то да се административни акт у питању неће у име државе оспоравати пред административним судом — Државном саветом, да нико у име државе неће против њега употребити правно средство административно-судске тужбе. Овде као и горе, у случају условљавања извршности акта сагласношћу Главне контроле — ова сагласност није саставни део административног акта у питању. Административни акт је и без сагласности Главне контроле правно потпун. Сагласностје у првом случају, који је изузетан само услов извршности 4 ) — а у

*) Извршном називамо ону одлуку управне власти против које нема места жалби у управном поступку — или које извршење ова жалба не одлаже, т. I одлуку управне власти, која се одмах извршује.