Branič

294

,Б Р А Н И Ч"

је ступала знајући узрок и да неће пасти у клопку дисимулирану под њеним ногама. Сасвим је другојачији дирижизам уведен од стране државе, јер он долази с поља и много је више оарссиван, више деструктиван за аутономију воље и више антиуговоран; њиме се продужује непрекидна социализација и етатизација уговора, нарочито после рата, која све више обеспокојава, јер, пошто је уздрмала слободу воље странака и нарочито ослабила вредност примљених обавеза и датих речи, она прети да покрене из лежишта уговорну осовину, да сруши хиљадугодишње темеље права и да га „деморалише" потчињавајући га економској политици и политици уопште, замењујући интерес без квалификација интересом државним. * * * Интервенционизам државних власти у уговорном домену, помоћу законодавца или судије, одомаћује се, почев од рата, у свима земљама; он се манифестује исто тако при формација уговора, као и у дејствима која из њих произилазе, а особито у принудној снази уговора. I. — У првом реду, законодавац интервенише све више и више умножавајући забране, доносећи све многобројније одредбе против уговорних клаузула; јавни поредак истиче све више захтева и почиње да се противставља слободном уговарању које гони и прати у његовом узмицању; ретко је да и један нови закон, који се односи на приватно право, не садржи општу формулу која отприлике овако гласи: „Све одредбе противне овом закону ништаве и без дејства су," Овакве врсте одредаба наћи ће се у чл. 1 закона од 13 јула 1907 г. о придржању добара жене; о превозу у закону од 17 марта 1905 г.; оне ће се наћи и у законодавству које се односи на уговор о раду; у многобројним законима који се односе на закуп добара и трговачке својине; или у уговору о осигурању; или о социалном осигурању; у Сједињеним америчким државама једна одлука је забранила и прогласила ништавом „златну клаузулу" у уговорима. Тиме је учињен крај старом либерализму; законодавац се боји стипулација које би могле његово дело да заобиђу; он обеснажава уговорне клаузуле помоћу законодавних одредаба; он не признаје ,,1а15бе2-!ајге, 1а135е2-раззег'', већ постаје све више и више ауторитативан и прохибнтиван, и утолико је ограниченије дејство уговарајућих воља: на први поглед дирижизам се показује као комиресаван (сужава поље слободног уговарања). II. — Дирижизам се показује напротив експанзиван кад утиче на дејство уговора и проширује и хипертрофира принудну садржину уговора; под његовим дејством, или боље речено, под дејством јуриспруденције, уговори стварају обавезе које се нису ки претпостављале, нарочито код многих уговора прећутно и неодређено стварају обавезу безбедности: ако се деси несрећни случај неком лицу приликом уговорног стања и у току његовог извршења, сматра се да је настала штетна последица неизвршења обавезе безбедности која је била дата оштећеном лицу од