Branič

ДА ЛИ ДРЖАВА ИМА ПРЕЋУТНУ итд.

335

рекурс уложен противу њега, при чему може проћи и време од пола године. Интересантна је та појава коју сретамо баш у моменту када се с неких страна и то већином од стране правника-практичара примећује да нови грађански парнични поступак у становитим случајевима није довољно брз, и при томе се најчешће навађају за пример поступак у споровима који проистичу из порабних уговора. Немају права да се жале на спорост поступка они који брзину његову неће да примењују онде где им се до максимума пружила прилика и онде где је она преко потребна, а то је случај са поступком због сметања поседа.

Миленко Ј. Полована, суд. приправник Ср. суда за град Београд. Да ли држапа има прећутну законску залогу на деиозит добивен ранијом продаЈом имања пореског дужника,-§ 146 закона о непоср. порезима. Интересантна правна ствар расправљена је ових дана пред Среским судом: Тужилац, а у конкретном случају и поверилац поднео је преко свога заступника тужбу Среском суду ради пречег права наплате из депозита, који је добивен ранијом продајом имања пореског дужника, јер га је Окружни суд својим закључком упутио на редован грађански спор као слабијег у праву. Висина депозита износила је 6937,43 динара. Дужна пореза у коју је ушао разрез на пословни промет и течевину — порески дужник држао је кафанску радњу — као и дужна земљарина износила је према извештају пореске управе 5608.— дин. Будући да је дужна пореза на земљарину износила 1594.— дин. за последње три године на дан продаје имања пореског дужника, то* је тужилац тражио, да му суд призна право, које му даје прече право наплате за остатак у дин. 4014.— а да Државу одбије од права прече наплате из спорног депозита. У прилог свога тврђења тужилац је навео, да порески дужник не обавља вишекафанску радњу, већ се сада бави трговином, па да Држава има могућности да иаврши наплату дужне порезе, али не из овога депозита. По проведеној расправи суд је одбио тужиоца од његовог тражења образлажући овако своју пресуду: „Из извештаја пореске управе види се, да је порески дужник дуговао порезу на основу кућарине, течевине и земљарине. Из поменутог извештаја види се, да дужна пореза по ова три основа износи за годину 1932, 1933 и 1934, 4800.— дин. а депозит је образован у 1934 год. по продаји имања пореског дужника. По члану 146 зак. о непосредним порезима непокретности јамче за порез, ако нису ови порези старији од три године. За порез на приход од предузећа и радње јамче сопствене непокретности, које служе непосредно предузећу или радњи. Према