Branič

О ПИТАЊУ ПОДНОШЕЊА ПРИЈАВА итд.

337"

првог прогласног рока за исправљање зем. књига, који траје најмање пола године и који се може продуживати, а по којима је ирелевантно када је, унутар тога рока, иријава поднета. За подносиоца пријаве, која се заснива на таквом праву, које делује против сваког, дакле, у случају куповине, када је пренос извршен тапијом, ирелевантно је да ли ће он поднети пријаву свога права првог или чак после пола и више године задњег дана првог прогласног рока, јер- ће се, у томе случају, све књижне промене, које су у редовном зк. поступку исхођене на упису, против кога је ова пријава поднета, ако су у противречју са пријављеним правом, брисати, будући да су те књижне промене исхођене на упису који је погрешан и нема снаге зк. уписа — § 44 ст. 2. Зозк. Исто је тако и код пријава условног убаштињења, где долази у питање предбележба власничког права, која ће важити још и с обзиром и по пописима § 47 и др. Зак. Ово правило, међутим, неможе се применити и за такве пријаве где право не би могло у часу отварања нових зем. књига деловати против сваког, где пренос по основу уговора у куповини и продаји, о трампи, даровању и т. д. не би био извршен путем преноса тапијом, нити би се овлаштеник условно убаштинио. И као год што је до отварања нових зем. књига за трећа лица власник оваквог земљишта био продавалац, те је веровник на овом могао стећи залогу против продавца или пак нови савестан купац пренос путем тапије, на штету купца, то се положај овога ни после отварања иових зем. књига није изменио против оних књижних лица која су књижна права засновали пре часа поднете пријаве. Када би се друкчије ово питање третирало, када би постигнути споразум између подносиопа пријаве и првобитно уписатог књижног лица деловао и против напоменутих трећих књижних лица, признало би се да је период првог прогласног рока неко имобилисање неиократних добара — извлачење из саобраћаја за време трајања тога периода, а то, заиста, није, нити се о томе може дискутовати. На тај начин, без напоменутог учинка пријаве права власништва, захтеви и реализовање ових захтева оваквих подносиоца не разликује се од захтева у редовном зк. поступку, те је и црема томе очигледно да законодавац није хтео и овакве пријаве подврћи поступку за исправњање нових зем. књига. Истина код самог оснивања, док још зем. књиге нису отворене (§ 1—35 Зозк.) није допуштено и без преноса тапијом уважити захтев акципијенса за упис права, када је на то пристао траденс. Они су тако, на овај начин, засновали будући упис чији ће учинак против трећих лица деловати од момента отварања нових зем. књига, у колико право не буде оспорено у поступку за исправак. И овде вреди истакнуто правило да ће за трећа лица (под претпоставком да у међувремену није извршен никакав пренос тапијом) власник земљишта бити продавалац, ну само до момента отварања нових зем. књига. Ово, пак, не даје право акципијенсу, који на овај начин није исходио упис, а нити је у међувремену до отварања нових зем. књига исходио — замолио пренос тапијом, да упис права, пренос, исходи путем исправног