Branič

362

„БРАНИ Ч"

јања бракоразводне парнице. Према томе, сбвеза мужа на повраћај мираза не наступа онда кад супружници напусте брачну заједницу, већ ова његова обвеза наступа кад брак између њих буде коначно развеаен, — извршном судском пресудом. — Како се пак из призивне пресуде види да брак између тужиље и туженог није ни разведен, ни уништен, онда се туженн не може ни осуђивати на повраћај мираза само зато што она живи одвојено и што је тужиља напустила стан и домицил свога мужа". Дакле као што се из изложеног види Касациони суд у својој одлуци бр. 13086/30 заступа једно гледиште у погледу питања повраћаја мираза пре престанка брака, а у одлуци својој бр. 1290/36 заступа сасвим супротно гледиште. Према таквом стању ствари не може се узети да је ово питање последњом одлуком Касационог суда дефинитивно расправљено како то узима г. Смиљанић, јер као што се види ово питање има тек да буде расправљено дефинитивно иачелном одлуком Касационог суда, јер ће ако не буде донета начелна одлука ово питање остати и даље отворено и зависића н даље од нахођења појединих одељења Касационог суда, да ли жена има право на повраћај мираза или нема. Ми налазимо да је прва одлука Касационог суда правилна и да одговара духу закона, али буквално тумачећи закон друга одлука Касационог суда одговара само слову закона и ако је у супротности са данашњи свхатањем брачне заједнице и њене суштине. Др. Бор. Петроаић. Само редован суд надлежан је да суди спор рада адвокашских трошкока и хонорара. У правној ствари тужиоца, адвоката из Београда, против туженика, трговпа из Панчева, ради 1.792 динара адвокатског хонорара, срески суд за град Београд, донео је 11 децембра 1935 год. По-7793/35, закључак: Одбацује се тужба као ненадлежном суду поднета. Образложење је следеће: ,,У смислу § 61 гр. п. п. у вези § 62 све тужбе противу туженог С. Ј. треба поднети стварно надлежном суду, односно место надлежном суду, који је у овом случају срески суд у Панчеву. — По § 92 гр. п. п. основана је специјална местна надлежност за тужбе парничног пуномоћника, којом тражи награду и трошкове, али је то парнични суд. — Како се из саме тужбе види, да је тужилац спорове за које води спор око наплате хонорара, водио код Сталног избраног суда Трговачке коморе у Београду, то значи, да је тај суд специјално местно надлежан: односно да је тужилац и код тога суда могао да поведе спор за наплату свога хонорара. — Пошто тужилац није искористио право, које му је дао § 92 гр. п. п. то значи, да је био дужан у смислу наведених прописа § 61 и 62 гр. п п. да тужбу подигне код Среског суда у Панчеву, те је с тога и Суд донео горњи закључак". Окружни суд за град Београд, као рекурсни суд, решавајући по рекурсу тужиоца, изЈављеном против предњег закључка, у нејавној седници 15 фебруара 1936 год. донео је следећи закључак: Да се рекурс тужиоца уважи а побијани закључак срескога суда укине. Образложење је следеће: „Расматрајући побнјани закључак првосгпеног суда у границма рекурсних предлога и рекурсних навода, овај суд је нашао: Да је првостепени суд погрешно одбацио тужбу тужиоца као ненадлежном суду поднету. На име када је овде у питању спор адвоката због адвокатског хонорара који потиче из основа заступања, то је у смислу § 32 Зак. о адвокатима за тужбе по овом основу надлежан суд пред којим је ова ствар расправљена у првом степену, а иначе надлежан је суд онога места у коме је седиште адвоката. Како Изабрани суд Трговачке коморе у Београду пред којим је тужилац заступао туженика није редован суд, већ специјалан који суди спорове за које су га странке изабрале, то се тужилац и није могао њему обратити тужбом за награду за застуиање већ у смислу пом. § 32 Зак. о адвокатима тужилац се могао обратити суду у коме је седиште адвоката, као што је то овде случај, а то је Срески суд за за град Београд — с обзиром на вредност спора од 1.792 дин. а што је тужилац и учинио. — Погрешно је позивање првостепеног суда на пропис § 61 гр. п. п. и У2 гр. п. п., јер је овде у специјалном закону о адвокатима одређена надлежност, — § 92 гр. п. п. тиче се изабране надлежности и претпоставља да се спор на основу кога се тражи адвокатска награда води пред окружним судом, код кога се суда може тражити и адвокатска награда, што овде није случај." Д. Љ. Павловић, адвокат из Београда.