Branič

СУДСКА ПРАКСА

365

не може опстати јер се у тим зак. прописима не предвиђа оваква врста уговора као недопуштена. Према томе кад се уговори овакве природе не противе ни једном законском пропису, не могу се третирати као правно недопуштени како погрешно налази призивни суд, нити се пак, може сматрати да је питање о бранилачком хонорару пречишћено одлуком крив. суда. Како је призивни суд и поред изложеног нашао, да је у овом случају закључени уговор између тужиоца и туженика у погледу висине хонорара недопуштен, то је по томе питању дао погрешну правну оцену и даље како у овом случају није утврђено чињенично стање, а на име да ли је постојао уговор онакав какав га је тужилац претставио, да би се на утврђено чињеничко стање могло да примени материјални закон, то је Касациони суд, на основу § 604 од IV гр. п. п. уважио ревизију и донео закључак изложен у диспозитиву". Неблаговремен одговор на шужбу је сметња за одређивање усмене саорне расираве ио § 399 гр. и. и. ше се због шога и ироиис § 209/11 гр. и. и. не може иримениша и код рока за одговор на шужбу, иошшо иравне иоследице ироиушшања насшуиају без обзира да ли је иоднеш иредлог или не. (Закључак II већа Касационог суда од 17 децембра 1935 год. Рек. 672). У правној ствари тужиоца М. С. противу масе пок. Р. Ч., због заслуге у 36.000,— дин., Окружни суд у Пожаревцу, ззкључком својим од 18 маја 1935 год. одбацио је одговор на тужбу тужене стране као неблаговремен, са разлога: „Тужиоци Милутин и Стана тужбом својом од 28. X. 1933 год. бр. 15993 тужили су масу пок. Ч. Р. из Нереснице и тражили да је суд осуди да им плати 36. 000—дин. на име заслуге што су служили пок. Ч. Р. и то Милутин 10, а Стана 26 година. Тоажили су поред тога 6% камате на ову суму од дана тужбе до наплате као и парничне трошкове. По овоме је суд одредио прво рочиште на дан 15 марта 1934 год. на коме је закључком наложено туженој страни да поднесе одговор на тужбу у року од четири недеља а најдаље до 12 априла 1934 год. На данашњем рочишту одређеном за усмену расправу, на којем су биле присутне обе парничне стране, заступник тужилачке стране предложио је да се донесе пресуда због пропуштања услед неблаговремено поднетог одговора на тужбу тужене стране. За овим је суд, пошто је и сам установио, да је одговор на тужбу поднет неблаговремено, донео закључак да се данашње рочиште не одржи, већ ствар упути претседнику већа, ради доношења одлуке у смислу предњег тражења тужилачке стране о донешењу пресуде због пропуштања. Из констатације о пријему одп вора на тужбу види се да је исти примљен у овоме суду на дан 13 априла 1934 год. По расмотрењу списа, суд је нашао: Како је на првом рочишту одржаном по овоме спору на дан 15марта 1934 год. закључком наложено претставнику тужене масе пок. Радуља Чикаревића, Чикаревићу Пауну, да поднесе одговор на тужбу у року од 4 недеље а најдаље до 12 априла 1934 год., међутим из констатације о пријему одговора виде се да је исти примљен у овоме суду на дан 13 априла 1934 год. дакле после одређеног рока, то је суд на основу § 494 гр. пп. донео закључак да се одговор на тужбу тужене стране као неблаговремен одбаци. По извршности овога закључка, има се приступити доношењу одлуке по предлогу тужилачке странке о доношењу пресуле због пропуштања." По рекурсу тужене стране, Апелациони суд у Београду, закључком својим од 12 јула 1935 г. Пл. 611, укинуо је закључак окр. суда у Пожаревцу са раЈлога: По расмотрењу свих списа овога предмета, и узимајући у савесну оцену рекурсне наводе, Београдски Апелациони суд је нашао: „Погрешно је нахођење Окружног суда да је парнична странка пропуштајући да да одговор на тужби у остављеном јој року изгубила и право да тај свој одговор и накнадно поднесе, те да се у смислу § 494 гр. п. п. на предлог тужиочев може донети пресуда због пропуштања. С обзиром на пропис § 209 гр, пп. и по нахођењу Апелационог суда одговор на тужбу долази у ред оних парничних радњи које се могу испунити, извршити и после остављеног рока само пре но што противна страна стави предлог за доношење пресуде у см. § 494 грпп. Како се, пак, из списа види да је тужена страна свој одговор на тужбу