Branič

368

„В Р А Н И Ч"

Прошс § 649 од. II грађ. аарн. аост. предвиђа сиецијална скракени рок од 8 дана за изјаву аравних лекова, без обзира да ли је у аитању мандатни иостуиак ила редован сиор по меници. (Закључак II већа Касационог суда од 25. фебруара 1936 год. Рек. 98). У правној ствари тужиоца Д. Б. противу туженика Ј. Д. ради дуга, тужилачка страна тужбом својом од 7. октобра 1933 г. Бр. 14526 правдајући забрану одобрену решењем Среског суда у Пожаревцу од 22 септембра 1933 год. Бр. 14114, тужила је суду туженика Ј. Д. и молила да га суд по кратком поступку осуди да јој плати 51200 дин. главног меничног и остале парничне трошкове. Окружни суд у Пожаревцу осудним решењем од 4 априла 1934 год. Мен. 667/34-3 осудио је туженика Д. да у року од три дана плати тужиоцу Б. 51200 д. на име главног меничног дуга и трошкове. По приговору туженнка Окружни суд решењем својим од 12. VI 1934 год. Мен. 667/34. задржао је горње осудно решење од извршења и предмет пустио у ток ради редовног суђења. Пресудом истог суда од 4 априла 1935 год. Мен. 667/34-9, уважен је приговор туженика Д. и напред поменуто осудно решење у целости укинуто, с тим да се по извршности пресуде предмет упути у смислу § 677 грађ. парн. пост. председнику већа. По одржаној усменој расправи, Окружни суд у Пожаревцу пресудом својом од 16 октобра 1935 год. Мен. 667/34-13, осудио је туженика на плаћање спорног дуга, са разлога: „По § 19 мен. зак. индосанат који је стављен после протеста због неисплате или пошто је протекао рок одређен за подизање тога протеста има дејство обичног уступљења, — а по § 867 гр. зак, уступитељ преноси на пријемника сва своја права и зато иста пријемнику и припадају. Према овоме уступком мевице преноси се како менична сопственост тако исто и сва права скопчана с њом, која је имао уступитељ. Па како се из поднете менице у см. § 390 гр.пп. види да је исту меницу, чији је рок доспелости био 5 септембра 1932 год. на дан 8 септембра 1933 заједно са протестним трошковима исплатио Пож. шт. као сопственику исте, лоследњи индосант исте П. Д. и да је Пож. шт. по исплати исту меницу пренела на њега, а он је, пак, 9 септембра 1933 год. пренео на тужиоца Б. то је с обзиром на напред речено § 19 мен. зак. и § 867 гр. зак. и тужбено тражење, а на име да је тужилац Б. сопственик поднете менице која гласи на суму од 68.800 дин. и да као такав по истој има права наплате у 51.200 дин. колико тражи од туженика Д. као акцептанта исте — § 20 мен. зак. доказано, — те је суд, а на основу § 21 гр. зак. и донео пресуду као у диспозитиву којом је туженика осудио на плаћање дуга. Суд је ценио и уз приговор одн. одговор на тужбу поднета саслушања Петра Д. од 5. I. 1934 год. и тужиоца Б. од 2. II 1934 год. на која се је тужена страна за доказ својих навода позвала, те је нашао да су иста без утицаја на одлуку суда по овоме спору и то, саслушање тужиоца Б. у коме је он изјавио, да је тражено обезбеђење по поднетој меници тражио у своје име, а за рачун свога брата П. Д. са киме је иначе у имовинској заједници са разлога, што он у овоме спору као правопријемник свога брата, тражи осуду туженика и у своје име а за свој рачун, и саслушање Петра Д. из кога се види, да је између њега, туженика и издаваоца менице Ј. X. заиста постојао ортачки однос око лиферовања жељез прагова, који још није ликвидиран и чији рачун још нису пречишћени, а за покриће чијег кредита је према наводима тужене странке служила спорна меница, са разлога што ово преслушање П. Д. није учињено у овоме сппру, нити се је пак тужена странка у овоме спору позвала на њега као на сведока," По ппизиву туженика, Апелациони суд у Београду, закључком сројим од 10 јануара 1936 год. Пл. 25136 одбацио је призив као неблаговремен, саразлога: „Побијана пресуда предата је заступнику туженога, као призивача, према доставници на дан 7 новембра 1935 год. а међутим, тужени је преко свога заступника изјавио призив на пресуду под II а) по мен. 667/34-13 на дан 21 новембра 1934 год под II а) По мен. 667/34 14. По § 649 II ст гр. п. пост. по меничнним споровима призив се улаже у року од 8 дана. Па како је у овом случају у питању менични гпор, а из приложене доставнице у списима утврђује се, да је призивач примио побијану пресуду још 7 новембпа 1935 гоп. док је призив на исту изјавио 21 новембра 1935 год. то се исти указује као неблаговремен, јер није изјављен у зак. року. — § 565 т. 2 посл. реч. и II од. § 649 грађ. парн. пост."