Branič

380

„Б Р А Н И Ч"

целарије у Београду решено је, да се истом одобри упис у именик адвоката само под условом да до 5. јула 1936. гол. плати уписнину, огласну таксу и декретну таксу. У противном одбити га од тражења. Одобрава се Еугену Ормају упис у именик адв. приправника на вежби код адвоката Др. Александра Грина у Београду. Одобрава се Велимиру Путниковићу, адв. приправнику из Београда, прелаз из канцеларије Велимира Лукића у каниеларију Јеврема Томића, адв. у Београду ради продужења приправничке вежбе. Одобрава се Зији Пашалићу адв. приправнику из Београда прелаз из канцеларије Милана Чобановића у канцеларију Блажа Радовића, адв. у Београду, с тим, да му се ништи сва вежба од 1. априла до 9. јуна 1936. год., пошто вежба није била стварна, и о томе му издати решење. Брише се из именика адв. приправника Стеван Поповић под 9. мајем 1936. год. пошто је ступио у државну службу. Реч добија Драгомир Ивковић, који реферише по предметима из свога делокруга, па се доносе одлуке, које се по закону о адвокатима не могу објавити. По преставци Ружице уд. Др. А Иопс Драгића бр. 634/36. против Миливоја Белимарковића решено је, ла се од Централног пријавног оделења У. Г. Б. званичним путем претходно затражи адреса Белимарковића, па да се тек онда даље по закону поступи. Овлашћује се претседник да за време судског одмора, пошто неће бити кворума за седнице одбора Коморе, доноси одлуке са секретаром. с тим, да за све одлуке тражи накнадно одобрење одбора коморе. За случај да и претседник отпутује из Београда, заступаће га у доношењу напред поменутих одлука заменик претседника, односно најстарији члан одбора. Како је дневни ред седнице исцрпљен то претседник Владимир Симић закључује исту- у 20.10 часова. Записник је прочитан и примљен. Следују потписи присутних чланова и овера претседника и секретара.

ПРИКАЗИ Слободан Јовановић „Поратна држава", Београд 1936. год. Издање Г еце Кона А. Д. стр. 185. Дело г. Јовановића О држави, изашло давно пре рата, послужило је и као уџбеник генерацијама које долазе и као извор упознзвања онима који су позвани државом да управљају. То је био систем веома поуздан, основан на дугим опажањима и солидној документацији, дошао да постави основе и формулише закључке већ утрвђеног типа државе. Кад је после рата припремио свој систем О држави г. Јовановић је осетио потребу да га допуни објашњењима и опажањима О поратној држави, која је у езолуцији, али којој се већ сад опажају контуре. По истом критичком методу, после солидне документације и свестраних опажања, г. Јовановић нас уводи у Поратну државу исто тако сигурно као и у Предратну. Само, није сматрао потребним да нас уводи у непотребне детаље: дао нам је оно што је сматрао најважнијим и то упоредио са оним што је било пре рата. У томе циљу узео је одступања од Предратне државе код Енглеске, Француске, Италије, Немачке и Русије па пошто је за сваку од горњих држава изложио ново уређење, у једном посебном поглављу, названом Општи поглед, пружио је опште закључке или наговештаје, како сам каже. Те наговештаје укратко ћемо приказати, остављајући читаоцима да се са претходним излагањима, за сваку од пет означених држава, сами упознају, пошто им ставимо до знања, да ће их прочитање ових редова г. Јовановића обогатити у опажањима, у критицизму. Многе појаве у Поратној држави лакше ће објаснити, многе правилније запазити. Поратна држава карактерише се појачањем извршне власти у односу на законодавну, што претставља „њено ослобођење законских ограничења, — дакле слабљење снаге закона. који је извор правне .безбедности грађана." Затим, утицај државе на привредни и духовни живот друга је карактеристика Поратне државе. ,Уместо слободне утакмице приватних произвођача, — планска привреда, која ту утакмицу искључује; уместо слободе мисли и слободе дискусије, — др-