Branič

ПРИКАЗ

441

Федерализам и унитаризам, Осврт на приказ г. Др. В. Благојевића. Г. Др. Видан Благојевић био је л.убазан да у двоброју „ Бранича " за јули и август т. г. прикаже моју књигу „Федерализам и унитаризам". Истичући да су у мојој књизи јасно изложена „схватања науке и праксе по ова два опречна појма", т. ј. федерализма и унитаризма, да сам у њих „унео више светлости" и да и као научни рад књига претставља несумњив прилог објашњењу горња два појма", г. Благојевић је учинио и извесне напомене, од којих су неке неосноване а остале не само да немају никакве везе са мојом књигом и у њој обрађеним проблемом већ су као схватања доста необичне, те се на њих морам да осврнем. 1) „Унео је више светлости, иако се није уздигао иошауно изнад свога иривржеништпва унишаризму". Ова овако олако учињена примедба да се при излагању федеративног и унитарног система нисам уздигао изнад свога привржеништва унитаризму, кад би била основана, била би врло тешка, јер би мојој књизи одузимала објективност научног рада. Зато што има овакав значај, примедба г. Благојевића, да би имала неке вредности, није смела бити овако поротски сумарна већ документована. Он се, међутим, није потрудио да је ниједном речју документује, јер то није ни могао. У предговору књиге сам изречно рекао да је њен „задатак да питање федерализма и унитаризма осветли са гледишта теорије и примене" и да иако побуђен на писање нашим унутрашњим приликама и борбама, ја сам се старао да у своме излагању останем на терену научне објективности, уздржавајући се непосредног увлачења у дискусију нашег спорног питања". Од 179 страна текста у књизи 147 страна је посвећено објективном излагању федеративног и унитарног система уопште и њихове најкарактеристичније примене у извесним државама. Ту је изнета чиста наука и ништа више. Само последњих 30 страна посвећене су извођењу закључака у погледу преимућства и мана једног и другог система. Иако сам на основу непристрасне анализе и стеченог искуства из њихове примене закључио да унитаризам, са гледишта државних и народних интереса, претставља боље, целисходније и рационалније државно уређење, ја нисам пропустио да истакнем: да „значај федерализма није само теоријски већ и практички" и да „његова улога у стварању међународних и државних заједница, која је у прошлости била велика, није завршена" (стр. 7); б., да је федерализам „облик, који има значајну примену у садашњости и којисадржи све услове за важну улогу и у будућности (Стр. 51) и в., да је федерализам под извесним условима „нешто здраво, напредно и корисно". (Стр. 150). Ако је на основу савесног и незаинтересованог (јер се тек не може претпоставити да мој лични интерес има и може имати какве везе са оваквим или оваквим уређењем држава!) претресања целог проблема мој закључак начелно испао у корист унитаризма, то није зато што се ја нисам могао уздићи изнад своје привржености унитаризму. Ово из простог разлога што је моја приврженост резултат мојих закључака а не обрнуто. По логици г. Благојевића у науци би се могао сматрати објективиим само онај ко се не изјасни ни за једно од опречних учења, ко, дакле, нема свога мишљења. Да су моји закључци испали у корист федерализма, онда бих ја био привржевик федеративног система, и по тој истој логица могло би ми се приговорити да се нисам могао уздићи изнад своје привржености федерализму! 2) Г. Благојевић примећује да моја књига „не може расветлити и објаснити проблем федерализма или унитаризма како се код нас поставља". На основу чега? „Јер г. Живанчевић је избегао да у томе пружи своје закључке". Шта из овог излази? „С тога је његов рад само половина онога што би се по постављеном питању могло рећи, јер нас не интересује како сложена држава функционише у иностранству већ како би код нас функционисала ако би је увели". Ове примедбе још су мање умесне. Задатак науке је да излаже општа начела а не да се бави конкретним случајевима. Овима само уколико је потребно да се општа начела илуструју или да се изведу општи закључци. Ко се упозна са тим општим принципима двеју опречних доктрина, њему није тешко да се оријентише код посебног случаја, примењујући их на њега. Ја сам изнео општа начела федерализма и унитаризма, њихову примену у пракси, преимућства и недостатке двају система и извео закључак да је, са гледишта опстанка државе, њеног доброг функционисања, успешног обављања њених задатака и њених и народних трајних интереса, унитаризам бољи и целисходнији. Ако то за г. Благојевића није довољно, онда то није моја кривица и не значи да моја књига не садржи све нужне елементе за правилно ори-