Branič

150

„Б Р А Н И Ч"

Ако с те стране њихова дела не могу у свему да задовоље радозналост специалиста, она ће и за њих остати извор многих корисних обавештења, а онима који тек улазе у дисциплину послумиће као систематски преглед правне филозофије и солидан темељ за "будући рад. Нас зато овде више него садржине које саме за себе заслужују да им се посвете знатно опширнији прикази интересује општа линија која даје физиономију делима и писцима. Код обојице пада нарочито у очи њихова тежња за универзализмом. Одлика је филозофије уосталом да све обухвати и да приближава људе. Само то је Сауеру — више ангажованом у национал-социализам него што је Дел Векио у фашизам — теже. Он на пример осећа потребу да своје интересовање за науку других народа оправдава и „здравом и далековидом спољном политиком", Код Дел Векија разлози те врсте међутим као да не постоје; он је ту спонтано ношен, рекли бисмо, чисто духовним интересом за сазнањем, једном од најчовечанскијих одлика романске цивилизације. Док се у Сауеровом универзализму осећа и нешто практично и агресивно, Дел Векио је незаинтересован и латински господствен, Понесен, бар привидно, таквим мотивима, Сауер је уосталом схватио свој задатак шире од Дел Векија. Он има амбицију да пружи, како сам каже, први пут једну „Упоредну државо-правну и правну филозофију културних народа". Поднаслов књиге изражава верно ту намеру ауторову да конструише један затворен систем филозофије права и државе који ће бити скроз прожет оним што је животно у праву и који ће обухватити све стварне и идејне елементе што их је цело цивилизовано човечанство укључило у појам права и државе. Али стегнути све то у јединствен сиетем тешко да може бити извршено под љуском национал-социализма и зато Сауер, убеђен у неминован процес све јачег солидарисања свих људи, својски се залаже, нарочито на местима где говори о међународном праву, за што ширу сарадњу међу људским групама. И после тога се тешко може разумети оштро постављање нације између јединке и човечанства као вредности равее њима и више од њих. Јер како ће се доћи до склада нација у човечанству кад је тај склад у толико тежи у колико је нација „чистија". Сауерова излагања су зато утешна за интернационалисте и идеалисте који су у последње време потиштени пред призорима искључивости савремених држава. Она су и доказ да велике истине крче себи пута преко свих тешкоћа и да се остварују мимо свих заблуда појединих времена и доктрина. А заслепљени теоретичари националних искључивости могу одатле извући дискретну поуку да идеја тоталитета не може опстати у узаним грзницама једнога народа и да је само цело човечанство потпун тоталитет и једиви тоталитет. Истина коју Дел Векио осећа латннском непосредношћу једног Теренцијевог потомка (Ношо зит пШП ћиташ а те аНепит ри(о), а коју Сауер треба практично да оправда и научно да изведе својим сународницима. Б. С. Марковић Лр. Машија Белић: Збирка канонских прописа о браку. За греб, 1937. Југословенска штампа д. д. стр. 468. Издање пишчево. (латиницом) Наш уважени адвокатски и универзптетски колега, познати стручњак за канонско право, г. Др. Матија Белић дао је себи великог труда па је прибавио и објавио у оригинглном тексту и у преводу (са латинског) многобрсјне прописе који се односе иа католичке и мешовите бракове закључене у католичкој цркви. Кроз шегову збирку видимо сву оригиналност и комплексност ове правне материје, тако да је писац врло добро урадио што је потребним упутима на односне прописе објаснио извесне веома значајне одредбе у примени на ове бракове. Напор достојан сваке пажње у толико пре што долази и од правног теоретичара који као редак стручњак предаје канонеко право на ЗагребачкОм правном факултету, и од правног практичара, који као адвокат има прилике да учествује у примени ових прописа у пракса. Превод је саображен правном језику који важи на правнОм подручју Хрватске а који се знатно разликује од опог који важи на правном подручју Србије. И ово дело, несумњиво солично, намеће нам опет дужност, да наше меродавне факторе потсетимо на потребу изједначења праввог језика код нас. Без тога, нема онОг духовног јединства које изједначено законодавство намеће народу или народима позваним да живе у једној држави. Збирци претходи предговор у коме је укратко објашњено зашто су извесне материје унете у ову збирку. То су пре свега одредбе из материјалног и про-