Branič

г

252

„Б Р А Н И Ч"

ухапшење већ по томе разлогу потпуно оправдано. Ово нарочито с тога, што је тај званнчни извештај послат Комори истог дана када су колеге биле ухапшене, када још нису били ни саслушани. Међутим, после осамнајест дана издржаног полицијског истражног затвора, када је предмет са окончаном полицијском истрагом био предат Државном тужиоштву при Државном суду за заштиту државе, Дршавно тужиоштво наредило је пуштање у слободу именованих колега пошто у актима полицијске истраге није нашло никаквог оправдања, никаквих основа сумње, да се противу њих може наредити судска истрага. Тако је на један несумњив начин надлежно Државно тужиоштво потврдило, да и полицијска истрага и лишење слободе наших колега нису имали никаквог законског оправдања, јер нису постојали никакви основи сумње који би по закону могли оправдати продужење судске истраге пре.ма њима. А то обучним језиком речено значи: да је овде од стране полицијске власти била извршена једна груба повреда закона и још тежа повреда основних права грађана гарантованих земаљским Уставом. Ми региструјемо овај случај са жаљењем и протестом. Такво поступање никоме не користи, ничему не служи; оно поред тога садржи у себи и повреду функције адвоката који су органи јавнога поретка. Ипак би овај случај требао нечему да користи. Он је јасна и речита илустрација оправданости резолуција доношених на скупштинама наше Адвокатске коморе у којима је тражено, да се од полицијске власти одузме право вршења истраге по делима из Закона о заштити државе. Адвокатски ред, који је и пс својој функцији и по сзоме закону позван да се о питањима ове врсте изјасни, скретао је надлежнима благовремено пажњу да полицијска власт не треба изузетно да врши истражну власт по овим делима, дајући и разлоге за такво своје гледиште, али на жалост то досада нико није узео у обзир. Надати се да ће овај случај утнцати да се ово питање озбиљно узме у расматрање и да ће коначно у нашој земљи истраге по свима делима бити поверене једино судској кас искључиво надлежној власти. Владимир Св. Симић адв.

Годишња скупштина Савеаа Адвокатских комора у Скопљу. На дан 16. маја 1937. год. одржана је у Скопљу VII. годишња скупштина Савеза Адвскатских комора Краљевине Југославије. Скупштина је одржана у просторијама Трговинске коморе, које су љубазно стављене делегатима на расположење. Пре почетка скупштине делегаги су под стручним вођством прегледали музеј у Комори у коме су изложене најинтересантније знаменитости Јужне Србије. Скупштину је отворио поздравним говором г. Др. Нико Андријашевић, претседник Савеза Адвокатских комора и претседник Адвокатске коморе из Сарајева; излажући своју радост што смо се састали у Скопљу у лепом броју и верујући у плодан успех скупштине с погледом на утврђени дневни ред. Изложио је у кратко напоре Савеза Адвокатских комора који су побројани у следећем извештају: „Пословни Одбор Савеза Адвокатских комора Краљевине Југославије подноси VII. редовној скупштини Савеза, која се одржава у Скопљу дне 16. маја 1937. на одобрење овај Извјештај. У наставку рада иза VI. редовне главне скупштине Савеза пословни је одбор у извршењу закључака скупштине прибавио распис Љубљанског Апелационог суда у ствари постављања заступника сиромгшних и разаслао је свим коморама у сврху испословања сличног расписа од надлежних Апелационих судова. Министарству правде и Министарству унутрашњих дјела упутио је Савез створену резолуцију поводом учесталих повреда адвокатске тајне по органима власти. Савез је надаље упутио г. г. Министру правде и Министру финансија изгласану резолуцију, којом препоручује предлог Загребачке Адвокатске коморе о заведењу маркица за Пензиони фонд. Коначно је упућена претставка г. г. Министру унутрашњих дела и Микистру правде гледе злостављања адвоката и адвокатских приправника и њиховог