Branič

СОЦИЈАЛНИ ПОЛОЖАЈ АДВОКАТСКИХ ПРИПРАВНИКА 287

био потпуно одређен ; или путем колективног уговора преко удружења које би добило карактер синдиката. Питања која треба регулисати законом јесу следећа: Удружењу адвокатских приправника треба дати чисто синдикални карактер. Удружење би имало да се стара о интересима својих чланова, да се стара о њиховом запослењу, да посредује у закључењу уговора између њих и њихових послодаваца-адвоката и да им обезбеди извеску пристојну помоћ у случају незапослености и болести. Ни један адвокат не би смео да запосли код себе приправника који није члан удружења, који није организован, нити би организованог приправника смео да прими без посредовања удружења. У вези са овим, адвокатима б.и требало забранити држање адвокатских писара, тј. лица која немају потребну стручну спрему. Исто тако требало би регулисати и услове под којима би приправници ступали на вежбу код појединих адвоката и услове рада у адвокатским канцеларијама. Трајање стажа треба свести са пет на три године и то тако да приправник не би морао да има стаж од године дана у суду, ако уверењем Министарства правде докаже да је после друге године стажа у адвокатској канцеларији поднео био Министарству молбу за постављење за судијског приправника и да то постављење није могао добити у року од два месеца од подношења молбе. Дакле вежбу у суду требало би алтернативно укинути. Минимална плата адвокатских лриправника била би одређена са 1.600.— дин. месечно. Поред тога законом бн се имали одредити услови обостраног отказа службе, а отказни рок би имао бити шест месеци. Исто тако законом би се имали одредити и проценти које би адвокати и приправници имали плаћати удружењу, као и држави на име порезе. Адвокатски приправници би једновремено били и чланови пензионог фонда Адвокатске коморе, те им на тај начин не би пропало време од пет година за уплату осигурања. Сва ова питања, као и многа друга која овде нису додирнута због краткоће излагања, и ако су врло важна за опстанак адвокатских приправника, махом су остављена „на слободно уговарање самих уговарача", односно остављена су увиђавности адвоката, јер о слободном уговарању не може бити ни говора. Приправник или има да прими понуђену плату од стране адвоката и да услове рада сазна тек у току службе, или да остане празних шака на улици и да месецима чека на запослење, па после гладовања опет ступи на посао под платом и условима које му је издиктирао нови послодавац.. А адвоката има и уаиђавких и неувиђавних, па ни положај адвокатских приправника није свуда исти. Има приправника чији је положај сношљив, али има и таквих чији је положај несношљив. Поједини приправници имају месечне плате у износу од 700.— до 1.000.— динара, а уз то раде под неповољним околностима, док други приправници имају плату у износу до 2.500.— дин. и раде под мкого повољнијим условима. Међутим ни ови приправници који су боље плаћени и који раде под повољнијим условима нису ничим зашти-