Branič

Б Е Л Е Ш К Е

393

развијало и развија на најповољнији начин. У Хагу треба организовати наставу за студије упоредног права, јер ће само на тај начин велика начела права продрти у сва домаћа законодавства и постати опште добро цивилизованог човечанства. Генерални секретар г. Балог у подужој речи изнео је биланс рада на науци упоредног права за последњих пет година. Подвукао је значајне резултате Лионског института за упоредно право, коме на челу стоји проф. г. Ламбер и пожелео Конгресу успех, уверен да се само на овај начин служи интересима мира. Претседник Сталног хашког суда г. Гереро захвалио је се такође секретару и осталим правницима, који су учинили да Конгрес буде овако добро организован. Истакао је неколико крупних питања стављених на дневни ред Конгреса и помоћ правницима коју пружа јуриспруденција Сталног међународног суда, нарочито у погледу одговорности, тумачења уговорних одредаба, плаћања интереса и интерпретације у опште правила из приватног права. На јуриспруденцији Сталног међународног суда види се у коликој су зависности приватно и међународно право и колико једно другоме дугује. Шеф енглеске делегације Лорд Макмилен на енглеском језику такође је поздравио конгресисте и истакао значај међународне правничке сарадње. Претседник Касационог суда Краљевине Италије г. Мариано Д' Амелио задржао је се дуже на границама између домаћег и међународног права и на значају изучавања упоредног права у циљу приближавања ова два права. Благодарећи студијама из упоредног права, нова правна правила извесних држава постала су опште добро чевечанства, јер су их и други народи, када су за њих сазнали, прихватили. Ништа боље не служи идеји мира него то међусобно упознавање. На овоме Конгресу студије из упоредног права добиће знатну подршку, тако да се са оптимизмом може очекивати да ћемо ускоро моћи поздравити наставу упоредног права у Хагу. Најзад, г. Пилон, један од претседника Касационог суда у Паризу, бивши професор Правног факултета у Паризу, у сјајној импровизацији, обдарен ретким говорничким талентом, назвао је Хаг правничком престоницом цивилизованог света, јер се у њему састаје сва правничка елита. Рад Конгреса нарочито цене француски правници код којих је наука упоредног права била увек стављена на прво место. Поменуо је велике раднике на овој области права г. г. Ламбера, Леви-Илмана, Демога и др., као што је истакао рад Лионског института за упоредно право. Закони нису мртве ствари и нису створени само за добро једнога народа. Њих треба, кад су добри цело човечанство да познаје и да усвоји. На овако великим међународним конгресима за упоредно право пружа се могућност правницима да се упознају са добрим законима великог броја држава, те ће тако обогаћени овим сазнањима учинити велике услуге својим земљама. Истакао је елеганцију примене законских текстова у целом XIX веку од стране француског Касационог суда и задржао је се нарочито на ингениозној примени прописа који се односе на одговорност за штете причињене путем ствари. Подвукао је ту сретну еволуцију француске јуриспруденције, која је елеганцијом и лакоћом успела да од неколико текстова из грађанског законика створи позната и призната правила односно грађанске одговорности у целоме свету. Подвукао је значајне законодавне радове у Француској односно обавезне арбитраже за предмете уговорч о раду. И ту је француска јуриспруденција ишла пре законодавца. Потврдио је значај правице у праву и борбу мртвих правила са живом стварношћу. Сви Французи надахнути су двама начелима: правом човека, јер људи се рађају и живе слободни у праву, и великом жељом Француског народа да се човечанству обезбеди мир. И једно и друго може се постићи правничком сарадњом путем великих међународних конгреса. Конгрес је трајао све до 11. августа. Рађено је по цео дан у свима секцијама, али како рад није био најбоље организован, то се резултати нису могли видети све до завршне свечане седнице, која је одржана 11. августа 1937. год., када су сви претседници изложили рад секција и предложили резолуције, које је Конгрес прихватио. На овом великом међународном скупу видео је се сав значај рада правника у иностранству. Највећи правници ако не пишу и не сарађују у иностранству, остају само домаће величине. Име нашег великог правника г. Живојина Перића било је иознато од многих иностраних правника, који су жудели да се лично упознају са човеком чије су многобројне радове читали са усхићењем. У свакој интервенцији г. Перића на Конгресу видео је се дубок мислилац који