Branič

438

„Б Р А Н И Ч"

исихичког стања познатог извршиоца у времену потстрекаваша, код кога потстрекач понекад може да изазове одлуку за извршење крив. дела а понекад не може, и ако је у питању исто крив. дело. У случају под 2) суд је у стварној могућности да тачно утврди постојање или непостојање каузалне везе између потстрекавања и крив. дела, јер је у могућности да утврди исихо—интелвктуални однос између потстрекача и извршиоца. А тај психо —интелектуални однос може да утврди у сваком случају јер му је позната личност извршиоца. V случају под 1) суд није у стварној могућности да у конкретном случају утврди то постојање или не-постојање каузалне везе, јер није у могућности да констатује психо—интелектуални однос између потстрекача и извршиоца чим му је неиозната личност извршиоца. А кад је суд у стварној немогућности да утврди тај ф акат > онда је, у том случају, и у правној немогућности да заснива уверење о постојању тог факта. Потстрекавање је у нераздвојној вези са радњом извршења. О њему се у Крив. Празу само у толико говори у колико је имало утицаја на извршење самог крив. дела. Ако је потстрекавање било без утицаја на извршење крив. дела, онда не може бити речи о потстрекачу. А да би се пак могло утврдити да ли је потстрекачева радња била и од каквог утицаја на одлуку извршиочеву, те да би се потом и могло говорити о потстрекачу, неоиходно је за суд потребно да зна личност извршиоца у сваком конкретном случају. А да ли је пак суд у могућности да осуди оптуженог као потстрекача кад је извршилац непознат не само као одређено лице, него и по свему другом — и по роду и по сталежу? VI — Са теоријског гледишта могуће је говорити о пострекачу ако је лично непознат извршилац познат бар по неком свом опредељењу: по некој племенској, сталешкој, политичкој или верској припадности и т. д, Али се и за тај чисто формални, општи појам потстрекача, као што видимо мора претходно претпоставити неко познато својство непознатог извршисца. То не значи да се до утврђивања појма потстрекача као кривично—одговорног субјект може доћи независно од утврђивања личности извршиоца. Прихватити као принцип у пракси: да се о потстрекачу, као кривично — одговорном субјекту може говорити и ако се незна извршилац, — може бити од тешких последица за правосуђе без обзира на савесност судских органа. Свако крив. дело се врши из специјалних мотива. Мотив извршења крив. дела је од фундаменталне важности за постојање виности потстрекачеве у сваком конкретном случају и за сами кривичноправни појам потстрекача. И ако је питање мотива одвојено од питања виности, ипак од мотива радње извршиочеве зависи постојање виности потстрекачеве. Радња извршења није безузрочна. Извршиочева одлука мора да је мотивисана чим је у њој изражен највећи напон активне свести — свесна воља, хотење.