Branič

482

„Б Р А Н И Ч"

Из горње табеле види се да у случају раније смрти цео горњи обрачун добија много гори изглед: просечна вредност улога је много мања — често ништавна, старачка рента отпада, али удовичка и дечија рента трвју много дуже (преко 14 година) па се одмах види да горњи мањак од 26.700 дин., по сваком члану, мора бити много већи. Ако се задржимо на уплаћивању од 10 година видећемо да просечна вредност улога за 6 лица нзноси 235.650 динара из које се суме имају плаћати 6 удовица просечне старости 45 година (33, 38, 43, 48, 53 и 58 година) до 75 година старости тј. још за 30 година по 750 дин. месечно удовичке ренте па има да им се исплати 1,620.000 динара, не узимајући у обзир дечију ренту а за целу ову исалату служи уложени каиитал од само 235.650 динара, што иреставља губитак ио сваком члану од 200.000 дин. Упоређујући ове случајеве раније смрти чланова са случајевима доживљења видећемо, да у колико су млађи чланови повољнији по Фонд у случају доживљења у толико су неповољнији у случајевима раније смрти. Тако: члан од 55 година после 10 година уплаћивања уложи 39.27т дин., ужива месечну ренту од 1000 динара до 79 год. (75+4 год.) за 14 година, и прими 168.000 дин. заједно са удовичком рентом (претпоставка је да дечија рента нормално не постоји), па је губитак око 120.000 или 20 000 дин. по члану. Члан од 30 година после 10 год., уплаћивања уложи тако исто 39.275 динара, остави удову од 33 године која има да ужива удовичку ренту по 750 дин. месечно кроз 42 године и прими 378 000 дин. Ако овој суми додамо дечију ренту, према просечној старости од 11,7 година и просечном броју деце од 1,05, по 250 дин. месечно што износи дин. 44 280, онда укупно ове удове имзју да приме 422.280 дин. па је губитак 360.000 дин. или 60.000 дин. по члану, рачунајући увек са 5% прихода од целог капитала Фонда. Као што смо горе нагласили најпобољнији случај по Фонд тађо обде наглашавамо да је о&о најгори сл^чај (ранија смрт сбих чланова), истина је негде у средини, али ма где она била — ближе ирвом или другом сл^чају, јасно је да стварност није повољна по Фонд, јер износ старачке ренте мора бити мањи од износа просечне вредности уложеног капитала (133.000 дин), како би се из тог вишка (привидна добит Фон а на старачкој ренти) могле исплатити остале обавезе фонда: режија, инвалида и дечија рента, као и удовичка рента за случајеве раније смрти чланова. II. На дан 1 1-1937 год. Пензиони фонд је исплаћивао: 4 старачке ренте у дин. 89.280 12 удовичких ренти ,, 87.750 10 дечијих ренти „ 38 300 2 инвалидне ренте „ 43.200 Укупно Дин. 258.530