Branič
г
ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ
551
није могао сам решити, да сазове адвокате на конференцију ради ових питања, Претседник даје реч г. Миодрагу Поповићу, адвокату из Београда, који говори о питању наплате дужних чланских улога и замера Одбору, што наплату дужних чланских улога није решио за време бољег просперитета адвокатуре. Затим критикује питање уређивања Бранича, ко.ји много стаје. Говори о неенергичном ставу Одбора у гоњењу пискарача и контролисању вежбе адвокатских приправника. Сматра да је највећа рана београдских адвоката Срески суд за град Београд где је легло пискарача. За овим претседник даје реч г. Павлу Тодоровићу, адвокату из Београда, који изјављује, да је у главном задовољан радом Одбора и нема много да му замери на раду. Говори о примљеној резолуцији поводом заступања пред војним, духовним и аграрним судовима и предлаже, да се донесе резолуција да адвокати, ако им се не отворе врата ових судова, откажу сваку правну помоћ свима свештеницима и војним лицима. Говори о смањењу чланских улога и плате шефу канцеларије и вели, да би ово питање остало на истој тачци и ако би се ово смањење извршило. Чини сугестију, ако је улог тежак, да се адвокати класифицирају у погледу плаћања чланских улога, које да изврши Одбор коморе. Говори о сарадњи Удружења судија и адвоката и очекује ову сарадњу и по питању заступања пред војним, духовним и аграрним судовима. Претседник одговара на стављене примедбе и изјављује, да је програм рада Одбора тачно прописан законом о адвокатима, кога се он стриктно придржава. Вели, да Закон о адвокатима у § 120. не пружа довољно санкције за гоњење пискарача. Одбор је мислио о измени тога законског прописа, али је од тога одустао, бојећи се да се том приликом не измени и нека друга институција из тога закона, која је донета у корист адвокатског реда. Затим говори по питању тарифе за адвокатске трошкове и вели, да је по тој ствари ранији министар правде г. Др. Мишкулин много учинио. Констатује да Одбор поводом неправилне примене тарифе није могао много да учини, јер је министарство тражило, да се поднесу конкретни примери, које Одбор није имао јер му их адвокати нису достављали, ма да је то од адвоката тражено. Говори о пореском питању и вели, да се, ма да су се чланови у пореским и рекламационим одборима много заузимали, по овом питању није могло више да учини због самог састава поменутих одбора где су адвокати у мањини. По питању смањења чланских улога вели, да је улог трибут за Комору и сматра, да члански улог не треба смањивати, пошто је прошла скупштина дала овлашћење, да се улог отпише лицима, која не могу да плате. Говори о конференцијама адвоката и каже, да је то питање у вези са наплатом чланских улога и да баш ради остварења истих не треба смањивати чланске улоге. Заменик претседника г. Милан Живадиновић узима реч и обавештава скупштину да је Одбор коморе у току прошле радне године примио већн број молби за помоћ удова и чланова породице умрлих адвоката и да је у свима овим случајевима констатовано да сви ови адвокати за живота нису одговарали својим обавезама у погледу плаћања улога Комори и Пензионом фонду, те Одбор коморе није могао да им пружи знатнију и трајнију помоћ. Како су, у тим приликама, молиоци увек изражавали жаљење што нису раније били обавештени о овим Дужностима и правима својих хранитеља према сталешким институцијама и како, с друге стране, Одбор коморе жели да овакве случајеве бар у будуће сведе на најмању меру, решено. је у Одбору да се све молбе за помоћ породица умрлих адвоката, у будуће, достављају у препису свима колегама у отворенбј коверти, као штампане ствари. На овај начин и супруге адвоката и остали чланови породице сазнаће о честим случајевима тешке невоље у породици умрлих адвоката, а биће, и макар посредно, обавештени о последицама које наступају за оне чланове који не одговарају уредно својим обавезама према Комори. За овим претседник даје реч г. Александру Милојковићу, адвокату из Београда, који предлаже, да се члански улог и плата шефу канцеларије смање.