Branič

„Б Р А Н И Ч"

време ступања на снагу новог извршног поступка и тражи за осигурање свога тражбеног права пленидбу баш оних истих ствари, на којима већ је извршен попис од стране полицијске власти као извршне власти. У таквој ситуацији, мишљења смо, да би суд, пре него ли приступи заплени ствари одашиљањем извршног органа на лице места да ову учини, — требало претходно да од стране извршног суда изиште кратак извеииај на полицијску власт о томе: да ли не постоји већ попис ствари једном лицу код исте власти. У извештају би се наговестило да ако су већ исте ствари пописане, за рачун неког лица, да се умоли полицијска власт да има у виду и овај нови предлог тражиоца извршења на истој имовини, те да се приликом коначног расправљања извршења о томе обавести извршни суд, како би по намирењу те прве тражбине могао даље провођење извршења, као надлежан, да преузме. На пример може се десити да се овај извештај не буде тражио те да извршни суд удовољи предлогу, којим је тражена пленидба ствари у циљу намирења извесне тражбине тражиоца извршења путем продаје, и ова буде најзад и обављена и заплењене се ствари продаду и из добивене цене се тражилац намири у своме потраживању. Међутим, ранији поверилац је тражио попис тих ствари код полицијске власти и ова, рецимо, из буди којих разлога (на пр. претрпаност у пословима), не стигне да попис изврши и када приступи попису ствари, утврди да те ствари не припадају дужнику, јер су по каснијем тражењу другог повериоца код извршног суда заплењене и већ продате тако, да су оне сада својина дражбоватеља, т. ј, оног лица које их је путем јавне продаје (или на просту руку) на закони начин прибавило. Оваквим поступком и начином би се дошло дотле да се поремети ред тражбина које пистоје на имовини извршениковој, како су кзискане, и тако би се дошло до повреде права првенствене наплате појединаца без њихове воље. Да би се пак ова повреда избегла налазимо, да би извршни судови у сваком случају када се тражи пленидба ствари једном лицу по предлогу, пре него ли приступе пленидби ствари путем својих из< ршних органа, требало претходно да траже извештаје од полицијских власти, као досадашњих извршних власти: да ли не постоје већ пописи тих ствари за рачун који других поверилаца. Ако се добије потврдан одговор, извршни суд не би морао шиљати свог извршног органа на лице места да поново врши попис ствари, већ би то имао да примети и да о томе обавести полицијску власт да постоји ново тражење извршења код извршног суда, те да се у моменту коначне расправе пописаних ствари обавести ис.ти суд од полицијске власти да би се по измирењу прве тражбине код исте власти преузело даље поступање од извршног суда у смислу већ истакнутог захтева у предлогу тражиоца извршења. Уједно постављени сгаралац од стране полицијске власти, поставио би се закључком извршног суда као управитељ да води управу и у корист овог другог повериоца (§ 82|П ип.).