Branič

ПРИКАЗИ

193

Побривоја Петковића у Београду, са почетком вежбе од 9. апр. 1938.; Драгољуб Обрадовић код адв. Ђорђа Ст. Ћирића у Београду, са почетком вежбе од 16. марта 1938.; Сима Николић код адв. Светислава Панајотовића У Београду, са почетком вежбе од 8. апр. 1938.; Милан Јоцић код адв. Владимира Закића у Београду, са почетком вежбе од 12. апр. 1938.; Славко Стојићевић код адв. Ђорђа Ступаревића у Београду, са почетком вежбе од 10. апр. 1938.; Радиша Пантовић код адв. Др. Радоја Вукчевића у Београду, са почетком вежбе од 11. апр. 1938.; Предраг Стефановић код адв. Љубомира Петровића у Шапцу, са почетком вежбе од 12. апр. 1938.; и Душан Лукић код адв. Миливоја Перића у Смедереву, са почетком вежбе од 18. апр. 1938. Одобрени су прелази адв. приправницима: Драгутину Костићу од адв. Др. Сава Стругара код адв. Др. Милоша Викторовића у Београду; Миодрагу Петровићу од адв. Моше Алкалаја код адв. Миливоја Стевановића у Београду; Благоју Анастасијевићу од адв. Радована Јеленића код адв. Боривоја Ч. Марковића у Београду; и Милутину Миладиновићу од адв. Драгутина Ристића из Рековца код адв. Михаила Крстића у Ражњу. Избрисан је из именика адв. приправника Момчило Ђорђевић под 4. Јиарта 1938. због ступања у државну службу. Прочитан је текст резолуције, који је израдио члан Одбора Др. Радоје Вукчевић поводом пројекта Закона о иступима, и решено је, да се иста упути Савезу Комора као предлог Др. Вукчевића за годишњу скупштину 29. маја 1938. г. у Дубровнику. Члан Одбора Др. Радоје Вукчевић предложио је текст резолуције поводом извршења против државе и самоуправних тела, па је решено, да се резолуција проучи и да се на идућој седници донесе одлука.

ПРИК43И \Пс4ог-<3. Сас1еге, рго{еззеиг а 1а РасиИе <1е ОгоН <1е Г 1ЈпЈуег8Ј1е <1е С1иј, Апсјеп МшЈзке с1е Коиташе еп Ро1о§пе: С> и е 8 Н о п 8 јимсПдиез е! (Пр1отаН^иез гоитаЈпез, рге!асе раг М. Непп СарИап!, Метђге <1е ј' 1пбШи(, рго^еззеиг а 1а РасиКе с1е БгоН (1е ШпЈуегзИе с1е РагЈз. Рапз 1936. иђгакје Е<1оиагс1 ОисћетЈп, рр. 146. Посланик Краљевине Румуније у нашој држави г. Виктор Кадере, пре доласка у нашу земљу као преставник своје земље, био је професор Униеврзитета у Клужу, где је предавао Грађански парнични поступак. За потребе својих слушалаца и за ширу употребу пред судовима, г. Кадере је написао и већ у другом издању издао Коментар румунског Грађанског парничног поступка — Тга(а1 с1е РгосеЈига сш1а <јира 1е§а1е <1е ипШсаге 81 1е§а1е •1 у1§оаге, који је наишао на одличан пријем међу румунским правницима. То дело га приказује као одличног систематичара и професора. Дело, које приказујемо, преставља скуп пет предавања из права и политике одржатих на француским универзитетима са следећим темама: Лично и породично право у пројекту Румунског грађанског законика, Опажања односно метода изједначења и закона за примену новога Румунског грађанског законика, О грађанској одговорности у Румунском праву, Акције у циљу признања права и Политика Румуније за време Великог Рата. Прв четири су дакле из области приватног права а последње је из области међународне политике. Г. Кадере је пре свега цивилиста. Њему су сви појмови у праву јасни, јер их је као професор продубио. За инострану публику, којој је горње дело намењено, г. Кадере је изабрао оно што је најкарактеристичније у румунском праву, па је то обрадио на стручан али и приступачан начин, местимично на упоредној бази, све на одличном француском језику код кога се не примећује странац. Конференције које сачињавају ово дело биле су добро посећене, па је за оне, који нису имали прилике да чују г. Кадере, ова књига имала за циљ, да их упозна са неколиким проблемима из румунског приватног права и са схватањем пишчевим о уласку Румуније у Велики Рат и догађајима који су били са тим у вези. За наше правнике, будући да смо пред изједначењем грађанског права, нарочито је од инте-