Branič

НЕДОПУШТЕНА ДЕЛА итд.

209

мати ни назори човека отменог и префињеног моралног осећања, шн назори човека ниског моралног нивоа, па ма се ти назори сматрали у извесним круговима моралним односно неморалним. Не тражи се, да је штетник свестан да поступа противу благонаравља или добрих обичаја. Довољно је да су му познате чињенице, које му жигошу поступак као противан добрим обичајима. Није потребно, по себи се разуме, ни то, да је наношењем дгтете повређен какав законски пропис или уговорна одредба. Потпуности ради, треба поменути, да аустријски правни аутори, коментаришући новелирану одредбу § 1295. грађ. зак. у којој је реч и о „добрим обичајима", имају друкчије схватање о твм обичајима. Ти обичаји, по њима, немају ништа са моралом. Они образују појам онога праза које није изреком у закону исказано кего се показује тек из правилног одмеравања правног интереса. То неписано право такође је један део правиог поретка као и оно право што је изреком у закону исказано. Празнине у закону попуњава судија употребом аналогије у духу законодавства. Тако се ствара то неписано право, које сад називају „добри обичаји". Такво схватање „добрих обичаја" води несумњиво закључку, ,да се радње противне благонарављу или добрим обичајима могу сматрати као недопуштена дела и извор штете и по оним кодексима цивилним, који не садрже изричне прописе о томе. 3) Страна судска пракса по овој материји даје обилан и поучан материјал. Нарочито пракса Иемачког Царевинског суда. Многобројене су врсте наношења штете противно благонарављу. Коментатори их сређују ради лакшег прегледа, по обележјима, у групе: лукаво обмањивање; добијање противправним поступцима или свесно датим неистинитим податцима неисправних пресуда или других судских наредаба; повреда поверења и подбадање на то; шиканозне радње, т. ј. радње које имају за сврху наношење штете без властите користи; злоупотреба каквог формалног права или формалног правног положаја на штету другога; правна стицања да се права трећих осујете; неморална и нелојална средства за борбу у класним и интересним борбама, као и у политичким борбама; нечасна борбена средства у конкуренцији, и тд. Примери: Противно је благонаравију или добрим обичајима на пр.: неодржање обећања да кога у службу примимо, ако смо му дали повод да другу службу одбије; прећуткивање чега, где част и поштење траже да се то каже, на пр. ако кућевласник стан који се на годину издаје, изда некоме под закуп на неодређено време а прећути, да се кућа кроз три месеца, због рушења, мора испразнити; ако неко који зна да је продавац продао ■своје непокретно добро другоме, изврши укњижбом пренос тога добра на себе од истога продавца, којисе још појављује као власник по земљишној књизи; ако неко, у споразуму са извршником, тражи принудно извршење из добра, које је извршник већ продао другоме, у намери да се купац оштети; ако је тужилац