Branič

318

„Б Р А Н И Ч"

примљене су резолуције по рефератима Др. Политеа „заједничка улога адвоката свију држава без обзира на њихово унутарње уређење" и Др. Шкаберне „Међународни уговори о судској помоћи". Извештај са овога Конгреса и изводи примљених резолуција наших претставника отштампани су у бр. 8. Одвјетника од 11. октобра 1937. г. Савез је интеревенисао: Код гг. Министра правде и унутрашњих послова, ради измене одредбе по пројекту закона о иступима, тако, да само адвокати, јавни бележници и адвокатски приправници могу заступати странке у иступном поступку; По претставци Васе Делевића и осталих из Берана, због поступака са њиховим кажњеницима у казниони у Марибору, и по учињеном извиђају обавестио их о стању ствари, које није неповољно; По жалби Адвокатске Коморе у Сплиту Бр. 1017/37. која се односи на дисциплински поступак противу Михаила Бошковића, адвоката из Никшића; Савез је потпомогао код Министра социјалне политике предлог Адвокотске Коморе у Љубљани Бр. 1895/37. о изузећу адвокатских приправника од општег осигурања приватних намештеника; Потпомогао је и ове године предлог Адвокатске Коморе у Загребу Бр. 3551/37. о установи адвокатских мировинских маркица — код Министара правде и финансија; Дејствовао је код гг. Министара правде и трговине и индустрије да нацрте закона шаљу коморама на мишљење. У току године Пословни одбор одржао је две седнице у Београду, 15. јула 1937. и 20. јануара 1938. г., на којима је расправио све предмете и донео одлуке у кругу надлежности. На дан 21. јануара 1938. г. делегација пословног одбора Савеза посетила је г. Министра правде и усмено му изложила захтеве о важним и актуелним питањима, која се тичу адвокатског сталежа. Приликом те посете наишла је на пуно разумевање г. Министра за ствари нашега сталежа, и његову готовост да нам у захтевима изађе у сусрет, колико год је то могуће, па му је, по његовом захтеву на тој посети, упућен од стране Савеза акт Бр. 30 од 5. марта 1938. г. по нацрту Др. И. Политеа, са незнатном допуном, а који акт садржи: а) да се у смислу § 20. Зак. о адвокатима омогући, да једино адвокати могу заступати пред свима судовима, другим државним и самоуправним властима и јавноправним телима. Нарочито је наглашено, да адвокати нису до сада имали приступа код војних и црквених судова православне цркве, као и да су у последње време донете неке одредбе којима је и неадвокатима допуштено да заступају; б) да се уреди питање јавних и општинских бележника; в) да се одобри установа мировинских адвокатских маркица и да се то спроведе кроз овогодишњи финансијски закон; г) да се у одборе за израду законских пројеката позивају и адвокати; д) да се приступи подизању палата правде свуда а одмах и првенствено у Београду, Загребу, Сплиту, Новом Саду и Скопљу, да се то ради из кредита за јавне радове а евентуално и путем зајмова са амортизационим покрићем уз припомоћ градских општина, и ђ) да се побољша стање земљишних књига и мапа. Из предложеног нацрта изостављена је само тачка 8 нацрта, којом се поставља захтев, да се пензионисаним судијама и у опште јавним службеницима обуставља исплата пензије за време док врше адвокатуру. Ово пропуштање учињено је зато, што је претседник држао да не постоји потребна сагласност у том питању, и да би само питање ваљало боље проучити. Адвокатска Комора у Сарајеву тражила је да се унесе резерва: „осим оних, који су стекли право на вршење адвокатуре прије ступања на снагу закона о адвокатима од 17. марта 1929. године, који су пре тога уписани у именик". Савез је примио поднесак Адвокатске Коморе у Љубљани од 22. марта 1938. год. Бр. 219/38. о изјави г. Министра правде у буџетској дебати којом је повређена тајност гласања судија у Новосадском Апелационом суду; предложио је да Савез изјави протест г. Министру правде због повреде независности судске. По овом предлогу Савез није предузео ништа, јер су