Branič

448

„Б Р А Н И Ч"

избора и научне обраде тема и рада по секцијама и г. Александра Андрејевића касационог судије у Београду такође у вези са радом Конгреса, прихватио и предложене резолуције, одбијајући резолуцију из IV секције и предложено одвојено мишљење по предмету Треба ли повишавати казне у Кривичном законику за извесна дела и да ли треба смањивати размак између максималне и минималне казне и изабрао нову конгресну управу са г. Др. Методом Доленцом професором Универзитета из Љубљане на челу као претседником, пошто ће се идући Конгрес одржати у Марибору или у Рогашкој Слатини. Правници с правом очекују од будућег конгресног одбора да ће бити активнији него што је био прошли и да ће се трудити да одржи континуитет, тако потребан, као и да ће извршити све припреме да девети Конгрес боље успе од осмог. Велика је штета што многобројни правници нису могли да присуствују Конгресу у Новом Саду где би обогатили своје научно знање и осетили војвођанско гостопримство, јединствено у својој врсти. Имали би прилике и да посете неколико градова Војводине и да се увере, да је Војводина једна од најважнијих покрајина наше Државе како по својим. нравницима тако и по своме економском и географском значају. Војводина .је с правом очекивала већу посету правника и учинила је све припреме да им се достојно одужи. Конгрес је то уочио па је на предлог г. Др. Милана Бартоша професора Универзитета изабрао стварног претседника Конгреса, иначе потпретседника г. Др. Стевана Адамовића адвоката и претседника Адвокатске коморе из Новог Сада, за почасног претседника. Тиме је овај угледан правник добио највише признање од Конгреса а преко њега и сви војвођански правници који су на припремама Конгреса радили. На банкету, којим је закључен Конгрес, пало је неколико топлих здравица, нарочито од претседника г. Др. Адамовића, претставника Општине у Новом Саду као домаћина г. Магарашевића, г. Пере Марковића адвоката из Ваљева, г. Др. Бартоша, г. Др. Ившића и потписатог, који су подвукли значај Конгреса у Новом Саду и поздравили присутне преставнике братске Чехословачке и Бугарске. Приликом свечаног отварања Конгреса и на банкету говорили су преставницћ Чехословачке г.г. Др. Сирил Баржинка и Др. Бедржих Андрес проф, Университета из Прага и преставници Бугарске г.г. Никола Икономов и Арсен Саказов. Њихово присуство Конгрес је искористио да једнодушно преко њих поздрави два братска народа: чехословачки и бугарски. На Конгресу су донете следеће резолуције: Резолуција прве секције по питању: Како да се у новом Грађанском законику уреди правни положај ванбрачне деце. Конгрес правника сматра да наше законодавство треба да што пре побољша правни положај ванбрачне деце. При томе треба: 1) Да се сваком ванбрачном детету обезбеде сретства издржавања, васпитања и напретка; 2) да треба разликовати од оца признату ванбрачну децу од непризнате; а) да се код признате деце олакшаним поступком омогући усвојење од стране оца и тиме она ставе у положај усвојене деце са свима правима ове деце према усвојитељу и његовој родбини; б) да се непризнатој деци судским путем тражи и утврди издржавалац; в) да ванбрачно дете има према матери и њеној родбини сва права брачне деце. Резолуција друге секције по питању: Које се законодавне мере могу препоручити за одржање недељивости сељачког поседа. Конгрес правника Краљевине Југославије види опасност за сељачку при • вреду у комадању сељачких поседа до најмањих измера. Конгрес налази да су разлози за стварање ситног поседа: 1) што не постоје правна ограничења за деобу у нарави самовласничке сељачке имовине међу баштинике; 2) што постоје исти позитивни прописи грађанских законика за сељачку имовину као и за грађевинско-индустријску имовину; 3) што се позитивни прописи грађанских закона примењују и на наследство сељачке имовине, те се тиме уводе деобе сељачких поседа и