Branič

САДРЖАЈ ПРАВНИХ ЧАСОПИСА

451

се Конгреса правника тиче. У томе није било изузетака, да ли правни часописи излазе у Београду, Загребу, Љубљани, Новом Саду, Сомбору или Подгорици. Правнички Гласник, орган Удружења правника у Новом Саду, који излази од 1937. год. посветио је уводни чланак Осмом Конгресу правника у своме броју за јули—октобар 1937. год. из пера г. Милована Кнежевића, који је написан са одличним познавањем рада и циљева Конгреса правника, веома топло, како приличи правнику и правном часопису, који схватају велики значај Конгреса правника. У истом броју Правничког гласника објављена је и велика студија г. Др. Јована Савковића судије Касационог суда: О реформи прописа Грађанског парничног поступка о пресуди услед изостанка и пропуштања, која преставља његов реферат по овом питању на Конгресу правника и која је објављена у Споменици Конгреса правника. То је опсежан рад по овом важном питању, који, без обзира на реферат потписатог у многоме различит од реферата г. Др. Савковића, преставља значајан прилог изучавању овог важног дела Грађанског парничног поступка. Правнички гласник такође у свесци за јули—август 1938. год. поздравио је Осми Конгрес правника врло топло и изложио које ће теме бити претресане на Конгресу, што је све наша правничка јавност врло симпатично примила. Будући да се Конгрес правника одржао ове године у Новом Саду, Правнички гласник као орган Удружења правника у Новом Саду био је најпозванији да овај Конгрес поздрави. Такође септембарски број Пргвосуђа посвећен је овогодишњем Конгресу правника. На тај начин, Правосуђе преко свога уредника г. Стојана Јовановића одржава стару традицију у вези са Конгресима правника, омогућујући својим сарадницима да у овој великој правничкој манифестацији пишу и да Конгрес поздрављају као једини југословенски правнички форум у коме сарађују сви југословенски правници без обзира на њихову племенску припадност. У истом броју објавио је своје погледе и предложио закључке професор нроцесног права на Универзитету у Љубљани г. Др. Рудолф Сајовиц по иитању: Реформе прописа Грађанског парничног поступка о пресуди због изостанка и пропуштања, који су закључци узети озбиљно у расматрање приликом дискусије у секцији о овом важном питању. Само помогнут од правних часописа и од правника, писаном и живом речју, Конгрес може наставити своје благотворно дејство на припреми правника и законодаваца путем начелно изучених питања и резолуција донетих у пуној сагласности, непристрасности и познавању односних правних материја. Др. Видан О. Благојегић, адвокат.

САДРЖ4Ј ПРАВНИЖ ЧАСОПИСА Б р а н и ч ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. А р х и в за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај бр. 1.—2. књ. XXXVII, за јули—август 1938. год. Чланци: Др. Евгеније Спекторски: Шопенхауер и савремена култура; Др. Драгољуб Аранђеловић: Уговор о усвојењу деце по грађанском праву; Сергије Троицки: Управа удовом епархијом; Др. Адам П. Лазаревић: О појму парничне легитимације; Богдан Мајсторовић: Постанак једне законске одредбе о поступку код Државног савета; Др. Рихард Розендорф: Ново југословенско деоничко право (Са гледишта упоредног права); Др. Душан Пантелић: Сеф (Обавезе и одговорност банке); Живојин Цветковић: Солидаризам као етички принцип; Александар Ристић: Границе војног кривичног и војног дисциплинског права. — Правна политика од Др. Милана Бартоша. — Међународно-правна хроника од Др. Милете Новаковића. — Економско-финансиска хроника од Др Тихомира Ј. Марковића. — Судска хроника од Др. Драг. Аранђеловића, Борислава А. Милојковића, Тих. М. Ивановића, Јована Д. Смиљанића, Ивана Д. Петковића, Леона А. Амара, Александра Миловића, Рајка Пелеша. — Оцене и прикази. — И т. д.