Branič

СУДСКА ПРАКСА

без обзира да ла оне штете појединца или не. У конкретном случају он је у решењу о аабрани навео, да је то учинио због тога, што је овом књигом, с обзиром на садржину, од стране пишчеве начињено кривично дело, које се кажњава по Закону о заштити јавне безбедности и поретка у држави. Према томе, решење о забрани наведене књиге донето је у смислу прописа постојећег Закона о штампи, те је тужбени захтев неоснован. Суд налази, да тужилац нема право на накнаду претрпљене штете ни по томе, што је туженик Б. пре штампања !-њиге ставио на рукопису исте свој „параф" а не име, као да се она може штампати без бојазни од евентуалне забране њеног растурања. По замисли тужиочевој „параф" би требао да претставл>а неку врсту превентивне цензуре, али Закон о штампи (§ 1 Закона о штампи) у нормалним приликама не познаје ту и такву цензуру. Зато ни „параф" сам по себи не претставља нешто, што би било обавезно за државног тужиоца, односно што би било обавезно за туженика Б. и његов доцнији рад у погледу именоване књиге. Следствено он није био везан овим „парафом* да рукопис, кад се оштампа, пусти у промет. Због тога у радњи туженика Б. нема елемената за појам штете у смислу § 800 грађ. зак. Ово поготову, што по Уредби о пословном реду за државна тужиоштва (§§ 34 и 35) надзор над штампаним списама води Министар Правде, који може сваку одлуку државног тужиоца, дату пре штампања списа да измени. Ова уредба је била позната тужиоцу, те он има и са те стране да припише себи сва следства, која су наступила услед забране његове књиге — § 806 гр. зак. Београдски Апелациони суд уважио је прнзив тужиоца и преиначио пресуду првог суда својом пресудом од 14-11-1938 г. Пл. 1775/37 тако да гласи: да туженик Б. плати тужиоцу означени износ на име накнаде штете а у случају да он не буде могао платитн горњи изиос, онда да држава, као субсидиерни туженик, плати тужиоцу исту суму. Призивни суд иалази, да оцена државног тужиоца, да ли треба или не забранити један натпис за јавност, може подлежати расматрању редовног суда ради одлучивања по питању евентуалне кривице за накнаду штете. Тачно је да државни тужилац подлежи, као државни чиновиик хијерзрхиском систему, што је нарочито истакнуто у §§ 84. и 34. Уредбе о пословном реду за државна тужиоштва али туженик не подноси доказе, нити указује на околности, да је у овом случају туженик за свој поступак имао налог више власти § 370. гр.п.п. И ако постоји превентивна цензура, ипак, кад и сам државни тужилац тврди, да је уобичајено, да се странкама даје претходно одобрење за штампање списа, као што је то овде случај, онда се из тога логично закључује, да је оправдан навод призиваоца, да је он само због претходног одобрења и дао спис у штампу. Иначе, да му је претходно било забрањено штампнње, свакако да поменуту књигу не би штампао, Ако би то ипак и мимо забране урадио, то би очигледно учинио на своју штету. Упуштајући се у оцену питања ко треба ову штету да сноси у смислу § 800 грађ. зак. призивни суд налази, да исту треба да подвесе туженвк Б., јер је он, као државни тужилац, дао повода због свога поступка да се штета проузрокује. Држава је пак осуђена субсидијерно на плаћање штете у смислу § 78. од. V Закона о чиновницима. Касациони суд је уважио ревизије оба туженика и преиначујући пресуду призивног суда, одбио тужбени захтев, са ових разлога: Погрешна је правна оцена призивног суда у погледу одговорности туженика Б. за представљену штету, јер је призивни суд неправилно нашао и погрешно закључио, да су испуњене законске претпоставке за одговорност туженика за штету, причињену забраном тужиочеве књиге само на основу тог факта, што је туженик претходно одобрио штампање списа, па потом, кад је спис оштампан, на основу Закона о штампи забрањено његово растурање и продаја. Погрешност оваквог правног схватања јасно произлази из § 78. Зак. о чиновницима, у вези са одговарајућим прописима Закона о штампи и Уредбе о пословном реду за државна тужиоштва. На име § 78. Зак. о чиновницима конституише одговорност државних службеника за оне противправне радње, које су они учинили у „служоеној дужности' дакле у границама службене делатности, која им је законом или другим позитивним прописима стављена у дужност. Делокруг рада државних тужиоца, специјално у погледу вршења надзора над новинама и повременим штампаним списима и наређивања забране, регулишу прописи Закона о штампи чл. 7 и 21. у вези §§ 32., 34 и 35. Уредбе о пословном реду за државна тужиоштва, и су прописи једино меродавни за оцену питања о службеном делокругу државних тужилзца по означеној материји. Ако радње државних тужилаца имају свој извор у тим службеним овлашћењима, односно у тим специјалним службеним дужностима, онда је искључена њихова одговорност у смислу § 78. Закона