Branič

Год. XXVII

БР АНИЧ

Београд, Фебруар 1939.

Бр. 2.

Душан П. Мишић, судија Окружног суда за округ београдски. д а ли су саи првостепени судови надлсжни по старим Јавним продаЈама Као пример за судску праксу изнећемо по овом питању мишљење Касационога суда, апелационога суда, окружнога суда као зборног и појединачног као и гледиште срескога суда. I. У смислу §§ 2. и 51. грађ. суд. пост., односно у смислу § 8. зак. о устројству Касационог суда од 1865. год. окружни суд доставио је предмет јавне продаје Касационом суду с молбом за решење о негативном сукобу надлежности и то између окружног суда као колегијалног суда (зборнога суда) и судије појединца окружног суда. По предмету извршења које је било започето 31. октобра 1936. год. обављена је била јавна продаја на дан 30. марта 1938. год. На ову продају изјављена је жалба (тужба) која је жалба заведена код овога суда. Жалба је изјављена само противу извршног органа. Актом жалиља је претставила суду, да је имање било продато за 26.100 дин. С обзиром на време продатог имања окружни суд као колегијални, послао је акта ове јавне продаје појединцу окружнога суда, одлуком својом од 7. октобра 1938. год. Судија појединац вратио је предмет окружном суду II. суд. оделењу налазећи да он није надлежан да решава по том предмету а са разлога: „Погрешило је то оделење када је овај спис уступило на надлежност судији појединцу. Ако је тужба за поништај јавне продаје поднета само противу извршиоца јавне продаје, онда се према начелној одлуци опште седнице Касационог суда у Београду, по жалби има одлучити по прописима старог Грађ. суд. поступка. Нови парнични поступак се примењује само у случају да су поред извршиоца јавне продаје тужени и надметачи. У конкретном случају тужба је поднета само противу извршиоца јавне продаје, те се овај предмет има расправити по прописима старог Грађ. суд. поступка. Судија појединац надлежан је за расправу спорова о имовинско-правним захтевима, ако спорна ствар у новцу или нов-