Branič

58

„Б Р А Н И Ч"

ност, и да ова нема никакве везе са ранијим пословањем државног службеника док се он налазио у државној служби. Питање се поставља: шта је сада главно занимање тог некадашњег државног службеннка, који је као пензионер упослен у једној установи подложној Закону о радњама и да ли се на дотично лице и његов службени однос могу применити прописи дотичног закона. Пре одговора на то питање потребно је извести на чисто извесне ствари. Тако пре свега треба објаснити шта се подразумева под појам занимања једнога лица, и какви све услови зато треба да се стекну. Ово због тога што је примена наређења Закона о радњама у колико се ова односе на регулисање службених односа између службодавца (имаоца радње) и службопримца везана искључиво за редовно упослење односно главно занимање лица, којима је поверена извесна служба у радњама или пак предузећима подложним Закону о радњама. Из самих одредаба §§ 206 и 324 дотичног закона то се најбоље да видети. Да би се могло говорити о правној могућности примене наређења Закона о радњама на овде изложене службене односе треба рашчланити и подробно анализирати сам појам занимања. Тек онда када изведемо на чисто шта чини суштину занимања једног лица и какви се реквизити за то траже, може бити говора о правној могућности примене Закона о радњама и на случајеве уређења службених односа где је у питању службопримац пензионисани државни службеник. У обичном и то свакодневном животу чујемо врло често речи којима се означују разне врсте занимања као што су: земљорадник, занатлија, адвокат, лекар, инжињер, трговац, индустријалац ит. д. Свака врста занимања има своје звање, свој круг рада и своје посленике. По економском принципу поделе рада свако се лице бави једном одређеном врстом посла, коме природно посвећује и целокупну привредну делатност свога бића. То активно везивање појединаца за једну опредељену врсту рада мора бити стално и постојано. Оно пак привремено и повремено обављање извесних радња од стране појединаца не може да послужи као критериум за утврђивење самог појма занимања. На пример један деловођа сеоске општине, чији је рад углавном везан за канцеларијску општинску службу, с времена на време узме плуг и волове па оре своју њиву и повремено ради и друге пољске радове. Исти је случај и са свештеником и учитељем, који на селу живе и с времема на време, дакле у слободним часовима када не врше службу, обрађују своју земљу. Ни један ни други ни трећи неће бити по занимању земљорадник. Ово због тога што је обрада земље код сваког од њих повременог и привременог карактера. Међутим та и таква запослења која немају карактер сталности, нити пак заузимају читаву привредну делатност појединца, немају потребних услова за утврђивање једне одређене врсте занимања. Без тих битних реквизита, који треба да се стекну у једном даном случају не може бити ни речи о постојању једне преде-о