Branič

Год. XXVII

Б Р А Н И Ч

Београд, Март 1939.

Бр. 3.

Братислав М. Ђелошевић адвокат — Лесковац. I Образложавање одлука Апелационог суда и наређења § 210 КП. *) II Може ли Апелациони суд, кад решава о приговору противу оптужнице, изменити квалификациЈу дела достављену у оптужници од стране државног тужиоца. 2 ) I У нашем кривичном поступку усвојено је начело усмености и непосредности. Законодавац је, наиме, нашао да се може најбоље и највише доћи до материјалне истине, па следствено и до једне правичне пресуде, само у једном усменом и непосредном поступку. А то значи, да се докази, изјаве и предлози странака, морају изнети на усменом претресу пред првостепеним судом. Суд, пак, при суђењу узима само оно што је н епосредно својим чулима запазио. Законодавац налази, да ће само тако судећи суд бити у могућности да добије општи утисак о целој ствари и да ће тако најбоље и најлакше моћи да створи уверење за своју одлуку. Апелациони суд, међутим, кад решава о приговору противу оптужнице, решава по стању у списима. Не решава, дакле, у једном усменом и непосредном поступку. Због тога за-

Ј ) В. Образложење одлука Апелац. суда и наређења § 210. П о л и ц и ј а за 1932. год. стр. 38, од Б. Ђ е л о ш е в и ћ а. 2 ) Државни тужилац у Лесковцу оптужио је М. Б. зато што је на дан 26. јануара 1934. ставио код суда прибелешку на непокретно имање његова туженика М. С. за обезбеду 4900 дин. дуга по меници иако је знао да му дужник М. дугује само 3900 дин. и да је меница омашком била издата на 4900 дин., и тиме учинио дело из § 380. Кз. По приговору противу оптужнице окривљеника Апелац. суд у Скопљу решењем Копа 978/37. од 29. септембра 1937. г. је нашао, да има места оптужби, зато што „има довољно доказа да је окривљеник сумњив за престављено дело преваре из§ 334. од. I реченица последња Крив, закона, јер кад је окривљени цедуљицом известио акцептанта В. да је меницу од 4900 дин. преправио на 3900, колики је и био дуг, па је затим исту меницу непоправљену употребио, онда стоји дело из § 334. к. з. а не дело из § 380. к. з. Услед чега се подизање оптужнице као и доношење овог решења појављује као умесно — § 209. кп." Суђење је одржано по старој, неизмењеној оптужници. Суд је оптуженика осудио за дело преваре и то по оном чињеничном стању како је то у оптужници наведено а не по оном како је оно у разлозима решења Апелационог суда изложено.