Branič
РЕФЕРАТИ
307
дуги, што иде на штету брзог окончања правне ствари. Овде се нарочито још поставља питање поднесака, који претстављају правне лекове и друга акта везана за строге законске и за судске рокове — ст. 2. § 184. грпп. Улазећи у анализу садржине наредбе суда која се у овом случају издаје „да странка свој поднесак снабде потписом адвоката" морамо констатовати да она претставља незгодну појаву како за адвокатски ред тако и за судове који су на првом месту позвани да штите закон. Судећи по оваквој стилизацији, могло би се разумети да адвокат може и сме да потпише сваки поднесак ма ко га саставио и без обзира што поднесак не из-' лази из његове канцеларије. Међутим, по Закону о адвокатима, забрањено је адвокату да ставља свој потпис на акта која нису из његове канцеларије (§ 23. Закона о адвокатима). У истом закону означена је као нарочита дисциплинска кривица када адвокат потпише поднесак који је састављен од стране пискарача (§ 51. Закона о адвокатима под б), а сваки поднесак за који је прописано да га има сигнирати адвокат, ако није састављен од стране адвоката може се сматрати да је сачињен од стране пискарача. Ако би се тако тумачио смисао сигнатуре као што произлази из оваквих наредаба суда, изашло би да је адвокату слободно да продаје свој печат и потпис и да је устаиова сигнатуре, самим тим што се на поднеску налази потпис адвоката, потпуно задовољена. Ово, наравно, не стоји, адвокат не продаје свој потпис нити га поклања, већ на писменом саставу сачињеном у његовој канцеларији, од његове стране, или под његовом контролом, ставља свој печат и потпис, као потврду да је то његово дело, а за рад око еастава поднеска има право на награду по споразуму или по тарифи прописаној на основу закона. Из овога произлази да адвокат не може и несме да се одазове тражењу странке, која добије наредбу од суда у смислу § 183., односно 184. грпп. да стави свој потпис на поднеску који је био суду достављен без сигнатуре, већ је дужан да спреми нови поднесак који ће, пошто га снабде својим потписом, уручити странци или суду. Поставља се сада питање како ће се поступити са оним поднесцима који су везани за строги законски рок, ако је тај рок протекао. Напред смо изложили да адвокат не може и несме да потпише поднесак који је писан од стране трећег лица. По извесним коментаторима Грађ. парн. пост. дозвољено је адвокату, коме странка понуди да сигнира правни лек, да га измени и допуни тј. да састави сасвим нови правни лек и да тако измењен и допуњен поднесак, који у ствари претставља савим један нов поднесак, преда суду у року који је суд наредбом оставио странци у смислу другог става § 184. грпп. 4 ) Другим речима
4 ) Додуше поједини коментатори не кажу да се може суду уручити нови поднесак потпуно различит од првобитног, већ да се у новом поднеску могу вршити само оне измене и допуне које имају за циљ уклањање других формалних недостатака, а да су слободне нове измене само У колико нису везане за рок (тако Најман у своме делу „Коментар грађ.