Branič

Б Р А Н М Ч _ Год. XXVII Београд, Јули — Август 1939. Бр, .6.—7.

Драгомир И. Ивковић, адвокат — Београд. Јсдно поравњаше из доба слабе писмености. Захваљујући чуварности наших предака у могућности смо да прикажемо један оригиналан примерак поравпања из времена од пре једног века искоро пуне две деценије више — из 1820 године. Поравнање је карактеристично за доба из кога је. Пре него што почнемп са излагањем његових карактеристика, да нагласимо, да је оно вансудско поравнање, ахо тако смемо да се изразимо, јер је оно сачињено мимо власти, а од кметова, који су тада вршили власт, само потврђено. Огради из предње реченице има места утолико, што у доба из кога је поравнање судске власти у правом смислу речи није било, али је несумњиво да су кметови, код којих је сва власт била консумирана, били ти који су обављали и функције судске власти, што се унеколико види и из поравнања, које ћемо приказати. Из поравнања се види, да су трговци онога времена били ти, који су грађане делили и равнали. Ово је појмљиво. У доба слабе писмености, када су и кнезови, који су вршили власт, били неписмени, највише писмених било је међу трговцима, јер је овима због њихових послова првенствено било потребно савладати азбуку и добити нужне поуке из писмености и рачуна. Тадањи трговци махом су ово зн«ње стицали ван границе Кнежевине Србије, што се јасно види из потписа неких сведока на поравнању, који су при своме нотпису употребљавали и грчка слова поред наших. Али не указује поравнање пажњу само на то, да су трговци оног времена били писмени људи, него и умом јачи људи, пошто поравнање није само правописно добро обрађено већ је и његова садржина прецизна и концизна. Карактеристично је у поравнању то, да се при навођењу новчане суме-гроша, јер је грош тада био новчана јединица, готово увек уз цифру означавла и новчана сума словима и то после израза: „и словом велим" и ,,или". Иначе поравнање има готово све елементе данашњег поравнања. У њему су означена лица, која се равнају, и то личним и породичним именом. Означени су предмет и начин равнања, као и то у колико је „равногласна ексемплара" сачињено. Означено је место и датум где је и када је поравнање сачињено. Само на њему нема потписа лица, која се равнају, јер су вероватно били неписмени, а није их нико од писмених погписао, нити је стављен какав њихов ручни знак, те у том погледу одступа од данашњег поравнања.