Branič

484

.БРАНИЧ'

једнаком броју), поред дома у коме је народ у савезној држави као целина претстављен. Ваља напоменути да они који деле такво мишљење о супротности између федерације и демократије не устају против федерације, већ само верују да ће она, природним путем, ишчезнути, што ће се народ све више уједињавати. Ово, међутим, никако не потврђују чињенице, јер нема изгледа да се Сједињене Америчке Државе или Швајцарска демократска федерација претворе у унитарну државу. Др. Ђорђе Тасић Историски поглед на савезне државе *) Један општи историски поглед на федерацију, у којем ћемо задржати своју пажњу на најважнијим моментима и узроцима, показаће нам, пре свега, да се конфедерације нису могле одржати у пракси (као што смо то рекли у једном од ранијих чланака). Оне су, на један очевидан начин, показивале слабости и, како су захтевали и спољашњи и унутрашњи разлози да исте државе остају у заједници, створене су биле федерације. Тако је било и у Швајцарској, и у Америци, и у Немачкој. У Швајцарској дуго је трајала конфедерација, почевши од краја 13 столећа. Али, докле се у првом периоду који траје до Реформације (до почетка 16 столећа) она све више утврђује — пракса иде преко текстова и уводи се начело већинског одлучивања; у другој периоди, почевши од Реформације, која је изазвала сукоб католичких и протестантских кантона, долази се до једног стања анархије. И, како вели швајцарски историчар В. Мартен, да је у овом периоду конфедерација била подељена међу суседе, као што је то било с Пољском, историчари не би имали довољно мастила да објасне да је она то заиста заслужила. У Америци пак конфедерација била је у стању да позове државице да пошљу контингенте трупа.али није била у стању да регрутује војнике, као што није могла ни да подигне порезу, пошто је то зависило од воље државица. Чудо је било да су Американци изишли као победиоци у борби са Енглеском. У међународним односима појавила се незгода да поједине државе нису хтеле да признају своје обавезе и стране државе су се уздржале да ступају у односе са Америком. У Немачкој, од свих установа конфедерације, најбоље је било уређење војске, али оно није ипак било довољно да се створи војска, јединствена и способна за акцију. У унутрашњој политици конфедерација се ограничила да гуши буне и одржава реакционарне политичке системе (укидајући слободу штампе, слободу универзитетске наставе, право збора и договора). Општи историски поглед потврђује и једну другу истину, на име^ да федерације чине трајне или нормалне, здраве облике државних заједница. Он нам потврђује да су оне биле изазване врло важним узроцима и задовољавале битну потребу опстанка и развијања држава. Историско порекло Швајцарске ваља тражити у тежњи „општинских заједница" (кантона) да се одбране од страних сила, нарочито Аустрије. Од удружених контона: Валштетена, Швица и Уриа, који су, удаљени од политичких центара, развили љубав за слободу и имали „народске" владе, постаће у 14 веку (после битке код Самбаха) конфедерација. Поред разлога одбране, постојао је и један економски разлог, који се сасвим јасно испољава у бризи за сталну безбедност трговине на великим путевима. Конфедерација (Алијанса) постепено је постизала велике успехе. Али, када је веза међу кантонима постала лабавија и сваки од њих суревњиво бранио своја права, конфедерација је губила у моћи и крајем 15 века, морала је да резигнира и води политику неутралности; економски зависна од иностранства, она је морала да се ограничи на старање о својим интересима. Прошавши под Наполеоном кроз фазу Хелветске републике, долази у време Бечког конгреса 1815 у зависан положај од Свете Алијансе. Са све већом индустријализацијом земље (индустрија се нарочито веже за пољопривреду) у 19 столећу осећа се императивна потреба да се створи једна чвршћа заједница међу кантонима. Не може се ни за-

*) Прештампано из Политике од 19. јула 1939. год. са одобрењем пиш чевим.