Branič

518

„Б Р А Н И Ч"

штеник у питању рата има да руководи једино хришћанским идејама: њега држава не може и не сме гонити да узме пушку па да иде да убија непријатеља, јер чим је она признала хришћанску веру и свештенике, она се одрекла власти према њима, која јој припада.. . Свештеник је, дакле, изнад световњака. . . Он је, тако рећи, на једној аеропланској висини са које види само Бога и Христа и, кроз њих, само човечанство . . . ") Са те висине он не види специјално ни једну државу, па ни своју; ни једну народност, па ни своју: или их види и обухвата све својом великом хришћаиском љубављу. Радећи тако, свештеник хришћанин врши само своју дужност на коју се заветовао и заклео .. . а ако би зато што припада извесном народу имао љубав само за своју народност био готов да иде и у рат, он би, оправдано, изневерио основне захтеве свог узвишеног позива. . . Он би тада послужио не Богу, већ Мамону.. . Према томе, у питању рата Црква треба да има сасвим друго мишљење, одвојено од државе. Држава почива на сили. Њен је принцип борба и евентуално рат, а Христова Црква је установа божанска на земљи. Она, додуше, постоји на овоме свету, али њено царство није од овога света. Она не зна за државе и народе, већ само за човечаиство. Њој су сви чланови једнаки: „авде рабЂ и 1еЈШНЂ". Она мири све... и тежи да створи једну општу Државу човечанства („И биће једно стадо и један пастир"). Тада ће се и „мачеви прековати на орала' ; јер ће престати и ратови међународни, пошто та једина Држава неће имати с ким да се бије и бори (осим са материјалном природом, коју има да освоји и победи . . .). VI.) У свима скоро својим расправама из области међународног права, г. Перић развија са особитим жаром свога срца и ума мисао о тој Држави човечанства. У тим великим проблемима из међународног права он долази врло често до јеванђелских речи: „И биће једно стадо и један пастир". Своје дубоке правне мисли и опажања он посматра кроз призму великог хришћанског морала. . . Он види данашње стање Државе; он види њено оправдање али и њене велике недостатке .. . Он покушава (исто као и Жан Жак Русо) да је уведе у ред рационалних установа и њену вредност види не у томе што постоји, већ у томе што треба да нретстави једну слободу и човечанску заједницу. Велики недостатак данашње државе он види у њеној суверености, која се врло ретко одриче у корист међународне заједнице. Да би се остварио идеал Државе човечанства, потребно је, по мишљењу г. Перића, да се државе одрекну своје суверености У корист међународне заједнице, јер од те жртве зависи мир и спас великих тековина човечанске цивилизације.. . Зато он жели Европску Савезну Државу у којој ће престати ратови и тада ће се доћи и до општег братства, на коме и Хришћансгво ради скоро 2000 година... Мир је за њега идеал... Он ставља мир изнад

") 1ћј(1 стр. 152.