Branič

536 .Б Р А Н И Ч"

Ревизиони суд у смислу § 604 грађ. парк. поступка не може да укине пресуду призивног суда, зато, што је призивни суд судио у већу од три судије у место у већу од пет судија, јер се по § 571 бр. 2 грпп. пресуда може укинути као ништавна, ако се та ништавост десила код парничког т. ј. првостепеног суда ст. 3 § 604 грпп. (Пресуда Касационог суда, оделења Б, из Новог Сада бр. Рев. 378/35 од 24. септембра 1936. год.). У парници С. Ш. као тужиоци противу П. Н. и П. Е. рођ. К. Окружни суд у С. донео је пресуду бр. Г. 310/933 од 11. октобра 1934. г. Приговор тужених се одбија и платежни налог окр. суда у С. бр. Пл. 310/1933 од. 18 фебруара 1933 одржава се у крепости до 554.024 дин., те се обавезују тужени, да су дужни солидарно платити итд. Тужитељица је тражила издавање платног налога на основу три менице у износу 560.000 дин. па је суд 18. II. 1933 издао платни налог. Даље је навела, да тужени нису одговорили наређењима уредбе о заштити земљорадника, те их је морала утужити. Тужени су порицали наводе тужбе, истичући да су они више платили интереса, но што су по закону дужни били да плате, зашто су молили преслушање, странака и сведока. Након проведеног поступка суд је установио, да тужени нису испунили обавезе предвиђене уредбом о заштити земљорадника после 20 децембра 1932. г. јер нису ништа платили, па и ако позвани на плаћање камате и давање нових меница 2. II. 1933. г., нису одговорили. На основу овога донео је горњу пресуду т.ј. приговоре одбио. По призиву тужених Апелациони суд у Н. С. у већу од тројице судија донео је пресуду бр. Пл. 52/1936 од 20. III. 1936. г. Призив тужених се одбија, те се првостепена пресуда одобрава итд. Најзад, поводом ревизије тужених Оделење Б. Београдског Касационог суда донело је ову пресуду: Ревизија тужених се одбија итд. а са доле наведених разлога. Касациони суд је нашао, да је у конкретном случају требало да суди призивни суд у већу од пет судија ст. 1 § 7 грпп., јер је прва расправа о приговорима отпочела 29. априла 1933. г. према чл. 37 уводног закона, у меничним споровима ако су приговори раније благозремено поднесеии, али на даи ступања на снагу новог грађ. парничног поступка још није отпочела расправа о овим приговорима онда се на даљи поступак о овим приговорима имају применити прописи новог закона, то стварно призивни суд није био прописно састављен — када је судио у већу од три судије. Но како су међутим за решавање ревизије за ревизијски суд меродавни прописи из § 604 грпп. а у смислу поменутих прописа ревизијски суд не може да укине пресуду призивног суда побијану једино због ништавости из бр. 2 § 571 која се десила код призивног суда, јер што из цитираних прописа произлази бр. 2 § 571 је ништавост за ревизијски суд само ако се ова десила већ у првом степену ст. 3 § 604 грпп. то је ваљало ревизију тужених одбити итд. Бранко Јевремовић судија Апелацвоног суда у Новом Саду.

И после ступања на снагу Грађанског парничног поступка на подручју Касационог суда у Београду остао је у важности пропис § 375 а срп. Казненог законика. Господин Министар правде писмом својим од 16/0-1939 год., Бр. 113662, на основу прописа § 16 тач. 2 Закона о устројству Касационог суда, а с обзиром на прописе §§ 1 и 6 Закона о привременом продужењу важности Законских прописа о кажњавању иступа од 31/ХИ-1929 год., тражио је од овога суда мишљење о томе: да ли је пропис § 375 а) српског казненог законика и после ступања на снагу Законика о судском поступку у грађанским парницама остао на снази? Ово због тога, што Господин Министар Унутр. послова расписима својим III бр. 18075 од 9 јуна 1934 год. III бр. 44641 од 2 јануара 1935 год. (са којим се сагласило Министарство правде својим решењем Бр. 41901 од 9 маја 1934 год.) и III бр. 4455 од 7 фебруара 1938 год.) доставио својим подручним властима објашњење, да од момента, кад нови Законик о судском поступку у грађанским парницама добије обавезну снагу,