Branič
590
„Б Р А Н И Ч"
Први реферише Владимир Симић из Београда о полагању судијског и адвокатског испита на подручју Касационог суда у Београду с обзиром на тачку 4, § 3 Финансијског закона, за 1938/1939 годину. Будући да је тај реферат већ пре скупштине отштампан и разаслан изасланицима Адв. коморе, он се не чита, него га Симић само украко резимира. Реферат се одобрава, а резолуција, предложена преко референта, прима се такође. Наредни реферат даје заменик претседника Адвокатске коморе у Београду Милан Ж. Живадиновић. Он реферише о сигнатури, специјално с обзиром на правне лекове, који се подносе суду без адвоката. Будући да је и његов реферат био пре скупштине разаслан, даје кол. Живадиновић само резиме о њему, који се заједно с резолуцијом, а после примедбе кол. Тасића, једногласно одобрава. О амнестији увреда и клевета кажњивих по Закону о штампи и по крив. закону реферишу укратко — обзиром на то што су се изасланици с отштампаним рефератима већ пре упознали — Др. Радоје Вукчевић и Др. Иван Р и б а р из Београда. По њима предложене резолуције прихватају се једногласно након дискусије, у којој суделују кол. Ловрић, В. Видман и Андријашевић. Наредни реферат јесте Д-ра И. Политеао мировинским таксеним маркицама и уопште о Мировинским фондов и м а у вези с Уредбама о оснивању пословних резерви и о хуманим установама. Референт, резимирајући свој реферат, вели да га је понајвише изнео зато, да њиме илуструје наше прилике, у којима се не прихваћају ни најлакше проведиви наши предлози и у којима се показује управо чудно несхваћање за њих. Реферат би једногласно одобрен с тим да Пословни одбор има порадити у правцу предлога изнесених у реферату. Наредна тачка дневног реда тиче се питања Адвокатске коморе у Подгорици. Пословни одбор, наиме, констатовао је да органи ове Коморе, како Одбор тако и Дисциплинско веће, никако не функционишу. Током прошле године настојало се потакнути споменуту Адвокатску комору на рад и добити од ње било какво разјашњење, али све узалуд. Тек поводом тога што је питање те Коморе изнесено на дневни ред ове скупштине, кренула се иста Комора те послала за ову скупштину Савезу четири дописа. У њима протестује против стављања њезина случаја на дневни ред скупштине и напосе опире се предлогу да се она као засебна Комора укине и њезино подручје припоји другој Адв. комори. У знак протеста не изашиље на ову скупштину свога претставника. Скупштина констатује да АдвокатСка комора у Подгорици с овим дописима није никако оправдала свој нерад ни доказала сувишност да се скупштина бави њезиним случајем, али јер је претседник исте Коморе у једноме од горњих дописа обећао да ће у најкраће време сазвати ванредну скупштину Коморе која ће подузети потребне мере да Комора проради, закључује скупштина да за сада не доноси никаве одлуке, него препушта Пословном одбору да према развоју прилика учини што буде сматрао за сходно.